Zima bez pravog snega i proleće nalik letu ozbiljno prete da naruše useve srpskih poljoprivrednika. Tokom prve dve nedelje aprila više puta je zabeležena temperatura preko 30 stepeni, kako u Vojvodini, tako i u drugim krajevima Srbije.
Temperatura od preko 30 stepeni nije neobična na našim prostorima– ali u junu. Kada već početkom aprila živa u termometru pređe trideseti podeljak, okolnosti su nešto drugačije.
Vreme je nepredvidivo i za poljoprivrednike može da predstavlja egzistencijalni problem – visoke temperature i suša prete da ugroze poljoprivrednu proizvodnju.
Kiša presudna za useve
Poljoprivrednici navode da nedostatak vlage u oraničnom sloju dovodi do teškog nicanja posejanih useva. Loše utiče i na stanje ozimnih useva, koji zbog nedostatka vlage nisu u zadovoljavajućem stanju, pogotovo u predelima koji su dalje od reke.
Kulture koje su posejane pred zimu su sada u sredini vegetacije, a to su pre svega pšenica i ječam. Kiša stiže u pravom momentu za prolećnu setvu.
Jedna suša može da smanji rod svih kultura u narednih godinu dana, čak i da ga prepolovi. Ipak, ova godina je bolja od prethodnih. Uz kišu, pod uslovom da ne bude poplava, neće biti posledica po poljoprivredu, a prema sadašnjim izgledima voćarstvo nije ugroženo.
Ekstremne suše u Srbiji
Prosečna maksimalna aprilska temperatura ove godine je za oko osam stepeni viša nego što je to bio slučaj u periodu od 1961. do 1990. godine, navodi se u istraživanju portala klima101.rs. Oni su uporedili prosečne temperature u Beogradu, Novom Sadu i Nišu u prvih deset dana aprila sa prosečnim maksimalnim temperaturama iz ovog perioda 20. veka.
Tako su došli do zaključka da su prvih deset dana aprila u glavnom gradu Srbije za 7,8 °C topliji nego što je to nekada bio slučaj. Novi Sad je za 8 °C topliji nego nekada, dok se u Nišu temperatura popela za 7,6 °C.
Porast prosečnih temperatura i te kako utiče na poljoprivredu, jedan od sektora najranjivijih na klimatske promene u Srbiji. Posebno je značajna činjenica da veliki deo zemlje u protekla dva meseca pogodila suša.
„Situacija po pitanju suše u Srbiji trenutno jeste zabrinjavajuća. Na primer, od 8. do 14. aprila nije pala nijedna kap kiše na celoj teritoriji Srbije. Kada se gledaju poslednja dva meseca, skoro polovina naše zemlje je u kategoriji ekstremne suše. Da bi se to poništilo i da bi se sadržaj vlage u zemljištu vratio na odgovarajući nivo, treba da imamo prilično velike akumulacije padavina u narednih mesec dana“, kaže za „Vreme“ meteorolog Vladimir Đurđević, redovni profesor na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Zahlađenje i padavine već su stigle u Srbiju, a Đurđević ukazuje da bi za dodatno poboljšanje okolnosti bilo dobro da se slično ponovi do kraja narednog meseca.
„Verovatno bi trebalo da imamo dve epizode, kao što je ova epizoda zahlađenja koja trenutno dolazi. U narednih desetak dana u nekim delovima može da padne čak i oko 50 ili preko 50 litara kiše po metru kvadratnom. To će pomoći da se situacija popravi, ali verovatno bi trebalo i da imamo bar još jednu takvu epizodu do kraja maja da bi se stanje koliko-toliko dovelo u red“, ističe meteorolog.
Nisu samo padavine (ili nedostatak istih) briga za poljoprivrednike. Do kraja ove nedelje očekuju se prosečne dnevne temperature od 10 do 15 stepeni, te se pojavljuje nova potencijalna glavobolja – mraz. Ipak, profesor Đurđević naglašava da njega ove godine ne bi trebalo da bude u značajnijoj meri.
„Poljoprivrednici koji su na nižim nadmorskim visinama ne treba da brinu zbog potencijalne pojave mraza, što je inače njihova velika briga. Ne bez razloga, jer se sve češće i na sve većoj teritoriji dešava da su u februaru i martu jako visoke temperature i da se na biljkama zbog toga formiraju pupoljci, a da se onda krajem marta ili početkom aprila pojavi jak mraz koji devastira voćarsku proizvodnju. Ipak, vrlo je malo verovatno da će se to desiti ove godine“, ističe Đurđević.
Zahlađenje će negativno uticati jedino na pčelarstvo
„Ništa u poljoprivredi nije jednoznačno i uvek postoje gubitnici i dobitnici. U ovom slučaju, najvećem delu poljoprivrednika bi trebalo da prija to što se vraćamo na normalne aprilske temperature“, objašnjava meteorolog.
Borba sa nepogodama
Poljoprivrednici moraju da budu pripremljeni na potencijalne šokove, kako bi mogli da ih ublaže, ističe Đurđević.
„Oni treba da razmišljaju i o navodnjavanju, i o promeni agrotehničkih mera i o monitoringu prozvodnje. To su sve mere koje bi mogle da pomognu poljoprivrednicima da ublaže šokove koji postaju sve češći. Naša Vlada je prošle godine usvojila tzv. Program prilagođavanja, u kojem je poljoprivreda prilično zastupljena. Neke od mera koje su definisane tim programom su povećanje navodnjavanja, a neke su drugačije agrotehničke mere“, kaže sagovornik.
On objašnjava da se radi o merama kao što su obrada zemljišta tako da čuva više vode nego što bi inače čuvalo, osiguranje poljoprivredne proizvodnje, postavljanje protivgradnih mreža i sistem za najave upozorenja.
„Poljoprivrednicima nije potrebno samo da budu upozoreni na nepovoljne prilike, nego da im se, kada je moguće, ranije javi ako će vremenski uslovi biti povoljni da se uradi nešto ranije nego što je planirano, u smislu setve ili žetve“.
U teoriji, sve ove mere dobro zvuče. U praksi ih je vrlo teško sprovesti.
„Organizaciono je vrlo teško sprovoditi te mere na velikim površinama na kojima se u Srbiji dešava poljoprivredna proizvodnja. Opštine i delovi zemlje su različito tehnološki razvijeni, različita im je ekonomska moć i razlikuje se kapacitet ljudi koji žive u tim sredinama. To je dosta komplikovano za implementaciju i ako bismo hteli da stvarno pomognemo poljoprivrednicima, trebalo bi najmanje pet ili šest sezona, odnosno godina da se neki ozbiljniji sistem uspostavi“, ukazuje Đurđević.
Malim proizvođačima je ovo pitanje ‘biti ili ne biti‘
Đurđević objašnjava da je za sprovođenje mera ključna uloga države, ali da u Srbiji saradnja između predstavnika vlasti i poljoprivrednika i dalje nije zaživela.
„Trebalo bi da država bude aktivnija po tom pitanju. Da promoviše mere, da ima edukativne programe i da na neki način pokazuje da ima razumevanja za poljoprivrednike. Mi uglavnom vidimo sve suprotno. Ono što se kod nas uglavnom dešava je da poljoprivrednici imaju neki problem i onda krene natezanje, da li država može da pomogne ili ne. Zato su poljoprivrednici često nepoverljivi prema vladi“, ukazuje Đurđević.
Na kraju, kada se govori o problemima koje donosi nestabilno vreme, to se uglavnom odnosi na male poljoprivrednike.
„Veliki poljoprivredni proizvođači koji počinju da dominiraju tržištem uglavnom su tehnološki i finansijski moćni pa im je lako da trpe ovakve klimatske šokove. Njima ne treba država da im pomogne. Malim proizvođačima je ovo pitanje ‘biti ili ne biti‘. Njima jedna ili dve loše sezone mogu da zagorčaju život narednih deset godina“, zaključio je Đurđević.
Српски језик 
Slovenčina 
