Otkupne cene meda na veliko ispod isplativosti, pčele izmamilo sunčano i toplo vreme, a bagrem već procvetao. Ovo je trenutna slika u pčelarstvu, a kakva će predstojeća sezona biti pčelari kažu da je još uvek teško prognozirati piše Agromedija.
Cvetanje poranilo
Bagrem nikada nije tako rano procvetao kao ovog proleća. Prvi cvetovi, ove medonosne biljke, otvorili su se još početkom aprila, a najčešće to biva u prvim danima maja.
Valjevski pčelar, Nebojša Pavić kaže da su pčelinja društva trenutno na vrhuncu svoje snage, spremna da iskoriste bagremovu pašu.
”Protekla zima bila je izuzetno topla, a posebno povoljni februar i mart doprineli su razvoju pčelinjih društava. Pčele su efikasno iskoristile cvetanje leske, dženarike i ostalog voća. Zahvaljujući gotovo 40 dana blagih dnevnih unosa nektara, pčelinja društva su se brzo razvijala, postajući naprednija nego prethodnih godina”, ocenjuje Pavić.
Pčelari su bili zabrinuti da su njihova društva prejaka i da će biti teško upravljati njihovom snagom do bagrema. Međutim, kako dodaje, niko nije očekivao da će bagrem cvetati najmanje 20 dana ranije od uobičajenog vremena medenja.
Prognoze za tekuću sezonu
”Iako pčelari nisu bili svesni ovoga, izgleda da su pčele intuitivno znale da tempiraju svoj makisimum razvoja baš za bagremovu pašu. Prognoziranje prinosa bagremove paše ove godine je izazovno, jer je situacija neuobičajena. Iako bagrem ima dobar rodni potencijal, verujem da male količine padavina tokom zime i prerano cvetanje neće omogućiti stvaranje značajnih količina bagremovog nektara”, smatra Nebojša Pavić.
Da je teško davati bilo kakve prognoze, potvrđuje i predsednik predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović uz podsećanje da je prethodno najranije cvetanje bagrema bilo 2017. kada se bagrem zabeleo 17. aprila, što je sedam do devet dana kasnije nego ove godine.
Po njegovim rečima ova godina ne samo što je ovoliko poranila, nego su se vegetacicijski spojile kulture i postoje delovi Srbije gde se bagrem otvara a trešnja još nije precvetala, a kada se pogledaju redovni kalendari razmak u cvetanju te dve biljke je skoro mesec dana u zavisnosti od nadmorske visine.
”Prošla godina je bila jako loša, zato što je bagrem u većini delova Srbije izmrzao ili je bilo loše vreme u toku cvetanja, tako da je 60 posto pčelara, koji inače nesele košnice, ostalo bez grama meda. Šta će biti ove godine, ne znam, ali ono što znam je da su pčelari obespareni, da nemaju novaca za ulaganje u pčelarstvo. Mnogi napuštaju pčelarstvo, prelaze da se bave nečim drugim, prodaju košnice. To nije pojava samo kod nas, već je slično u celoj Evropi”, kaže Živadinović.
Cene meda i (ne)isplativost
Ove navode potkrepuljeje trenutnim otkupnim cenama meda na veliko. Za kilogram bagremovog meda otkupqivači plaćaju od 3,2 do 3,5 evra, dok je lipov 2,1 evro sa isporukom. Cena suncokretovog i meda od repice na tržištu je svega 1,8 evra za kilogram.
”Cene meda su katastorfalne i to duži vremenski period iz tog razloga što je previše falsifikata na evropskom tržištu, koje je naš glavni kupac. Nekada je Evropa imala 10 procenata falsifikata i to nije pravilo neki strašan problem, ali je sada došlo i do ekonomske krize, pala je kupovna moć stanovništva, i u međuvremenu se pojavio ogroman procenat falsifikata.
Evropska komisija je na svom sajtu objavila da je oko 50 posto uvezenog meda u evropske zemlje falsifikovano i normalno da je sve to dovelo do prepolovljavanja cena. Pčelari ne mogu da daju med po tim cenama, zato što je to ispod proizvodne cene”, navodi prvi čovek srpskih pčelara.
Podseća da je Evropska unija za ovdašnje pčelare jako bitna, jer najviše meda troši i bila je glavni kupac za med iz Srbije. Sada kada praktično polovina meda nije potrebna, uz pad kupovne moći stanovništva za nekih 20 procenata, samim tim ispada da je potražnja za medom u Evropi 70 posto manja nego što je to bilo ranije, tako da je to veoma loša vest, navodi Rodoljub Živadinović.
Nedavno je formiran Evropski pčelarski savez sa zadatkom da se, po rečima Živadinovića, kod Evropske unije izbori da konačno krenu kontrole meda.
”Naš zahtev je da se na ulazu u Evropsku uniju svaki šleper zaustavi, uzorkuje, uradi kompletna analiza na sve moguće vrste falsifikovanja, i tek kada ta analiza bude dobra da med može da uđe na tržište Evropske unije. Na tu temu smo za 18. april zakazali sastanak sa evropskim komesarom za poljoprivredu.
Ima li leba od MEDA? Iskusni pčelar objašnjava kako se živi od PČELARSTVA!
Moramo da objašnjavamo svima da ovako više neće moći. I Evropa i Srbija i sve druge zemlje moraju da shvate da med može da se uveze pa makar i falsifikovan, ali oprašivanje ne može da se uveze, a pčele oprašivanjem donose ogromnu dobit svim poljoprivrednicima”, navodi Živadinović.
Med je praktično sporedna korist od pčela ali je za pčelara bitna zato što on ima interes da gaji pčele. Zvanična istraživanja govore da jedno pčelinje društvo za 566 evra podigne prinose okolnih poljoprivrednika što je ogromna korist.
Српски језик 
Slovenčina 
