Pravoslavni vernici i crkva danas slave Vaskršnji ponedeljak i Đurđevdan. Vaskršnji ponedeljak je prema vizantijskom obredu prvi dan Svetle nedelje – sedmice posle Vaskrsa, dok se za Đurđevdan kaže da ne postoji dan kao ovaj. U nastavku teksta pročitajte koji se sve običaji vezuju za ove dane.
U većini naših krajeva Vaskršnji praznici traju tri dana. Ove godine, su nam se spojili Vaskršnji ponedeljak i Đurđevdan, pa je slavlje duplo veće. U svim pravoslavnim hramovima se služe Liturgije. Na Vaskršnji ponedeljak se nastavljaju gozbe i veselja, na kome se ugošćavaju rođaci, kumovi, komšije i prijatelji. To je vreme kada se okuplja rodbina i iz udaljenijih krajeva. U mnogim mestima se organizuju litije, uključujući i manastir Hilandar.
Običaj drugog dana Vaskrsa
U vojvođanskim selima, na današnji dan se zadržao jedan interesantan običaj – polivanje devojaka vodom. Naime, mladi momci obilaze fijakerima ili karucama devojke u selu i sa sobom vode tamburaše ili sami sviraju, ali nose kanticu ili ćup pomoću kojeg će politi devojku.
Simbolično, polivanje vodom predstavlja spiranje pređašnjih devojačkih greha, a to takođe podseća i na to kako je Isus svojim apostolima oprao noge. Pored toga, smatralo se da što više neki momak polije devojku, znači da je veća šansa da će je zaprositi te godine. Nakon toga, devojka ih služi farbanim jajima, kolačima i vinom, a ponekad zaigra s njima i kolo. Zato, drage devojke, ako vidite da vaš izabranik na današnji dan nosi vodu, pustite da vas poprska – to je svakako dobar znak.
Običaji koji se vezuju za Đurđevdan su brojniji od običaja Vaskršnjeg ponedeljka
Đurđevdan je veliki praznik koji, svako prema svom kalendaru, proslavljaju i pravoslavci i katolici. Ipak, kod Srba je ovaj dan poprimio i neke druge, mnogo starije, prethrišćanske običaje, pa se Đurđevdan zapravo nigde u svetu ne proslavlja kao u našoj zemlji.
Običaji i verovanja vezana za Đurđevdan su postojala na ovim prostorima i pre nego što je srpski narod primio hrišćanstvo. Sveti Đorđe je “svojim praznikom” samo zauzeo mesto staroslovenskog božanstva plodnosti – Jarila, pa je zbog toga najveći broj običaja koji postoje u Srbiji veoma star i u vezi je sa zaštitom, zdravljem i plodnošću. Đurđevdan je živopisan i veseo praznik, a prema broju svečara nalazi se tik ispod Svetog Nikole.
Đurđevak i venčići
Na Đurđevdan treba požuriti i u rano jutro izaći na polja gde se bere cveće. Đurđevdansko cveće je: đurđevak, mlečika, maslačak i od njih treba isplesti venčiće kojima se kite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ovo se čini da bi godina i dom bili berićetni, pa se u narodu kaže: “Da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“. Ovi venčići treba da ostanu na vratima preko cele godine, sve do sledećeg Đurđevdana.
Ne valja spavati preko dana
Na Đurđevdan treba poraniti i ne valja spavati preko dana! Ako to uradite, rizikujete da vas glava boli preko cele godine. Ipak, narod je i za ovo smislio protivlek. Ako vam se već desi da danas zadremate, onda na Markovdan treba “spavati na istom mestu” i bol će nestati.
U nekim krajevima Srbije se tokom branja cveća devojke i mladići gađaju biljkom prilepača. To je korovska biljka, stablo joj je uspravno ili malo poleglo, a listovi na vrhu su lepljivi. Ako vam se dopada neki mladić ili devojka, trebalo bi da bacite ovu biljku na simpatiju, pa ako se zalepi, to znači da će se i on ili ona zalepiti za vas.
Slično, na Đurđevdan se od leske prave krstići – jedna grana se rascepi nožem, pa se kroz nju provuče druga i tako se napravi krstić koji se stavlja na kuću i na njivu jer se veruje da on štiti od gromova i zlih sila, piše Istorijski zabavnik.
Još jedno drvo danas ima posebno značenje, a to je grab. Kada naiđete na grab u šumi tokom branja đurđevka, trebalo bi da se zaljuljate na grani kako bi se vaša simpatija grabila za vas. Pored ljuljanja, olistalim grančicama graba momci i devojke kite kuće i kapije na Đurđevdan da bi lakše našli bračnog druga.
Kupanje u reci i gledanje u nebo
Veliku važnost u đurđevdanskom danu ranijim decenijama u Srbiji je imalo i kupanje na reci, pre sunca. Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem i tako plivali.
Veruje se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile. Zbog toga su u minulim vremenima seljaci palili velike vatre da bi zaštitili sebe i selo. Slično, u nekim krajevima u đurđevdanskoj noći i dalje čuvaju zasejanu pšenicu i raž jer se veruje da baš tada neko može da obere njivu, tj. bacanjem čini prenese rod u svoj posed.
Veruje se da će, ako je na Đurđevdan vedro, godina biti plodna, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša, narod čeka velika suša.
Bilo kako bilo, ovo je dan za radost i veselje. Zato, neka to bude jedino „pravilo“ koje treba da „ispoštujete“ na današnji dan – radujte se, smejte se i provedite vreme sa onima koje volite. Vaskrs još uvek traje!
Српски језик 
Slovenčina 
