Savremeno doba donosi nove izazove i kada je zdravlje dece u pitanju. Mnogo vremena prevedenog ispred ekrana od malih nogu, manjak fizičke aktivnosti i nepravilna ishrana, dovode do pojave različitih zdravstvenih problema kod dece.
Sa čime se pedijatri danas susreću i kako možemo prevenirati ove zdravstvene probleme kod dece razgovarali smo sa dr Goranom Vukomanovićem, pedijatrom i kardiologom.
„Tužno je da danas lečimo decu od recimo 13 godina koja imaju po 30 kilograma viška i dajemo im lekove za hipertenziju jer ne možemo na drugi način da im pomognemo. Medicinska nauka je napredovala i dijagnostika je brža, ali se sve manje radi na preventivi. Pedijatri nemaju više one klasične preventivne preglede“, kaže doktor.
Neophodno jo ograničiti vreme ispred ekrana
Doktor Vukomanović napominje da naša deca ne spavaju dovoljno, iz mnogo razloga, a jedan je takozvani skrin tajm. to jest vreme koje dete provode ispred ekrana.
„Promocija zdravog načina života počiva pre svega na zdravom snu, zdravoj fizičkoj aktivnosti i zdravoj ishrani. Preporuke kojih se treba držati je da dete najmanje sat vremena pre odlaska u krevet ne treba da gleda ništa na ekranu. Takođe, od malena deca treba da idu napolje. Još dok su bebe, šetajte ih pored igrašlišta da vide kako se druga deca igraju, čim počnu da hodaju, vodite ih napolje. Američka akademija za pedijatriju zabranjuje da deca u prve dve godine gledaju bilo šta što je dvodimenzionalno. Međutim, nekoj deci ako roditlji ne daju tablet ili telefon, ona neće da jedu“.
Istraživanje je pokazalo da osobe koje dva puta nedeljno spavaju manje od pet sati, imaju tri puta veće šanse da dobiju moždani ili srčani udar. Deca koja ne spavaju dobro su kasnije gojazna.
„U Srbiji smo imali trostruko povećanje gojazne dece u periodu od 2000. do 2019. A u perodu kovida to je još poraslo. Kako se boriti protiv toga? Upravo promocijom zdravog života, a mi bi trebalo da damo primer. Suština je na vreme početi, jer je to onda zdrava navika“.
I 10 minuta umerene fizike aktivnosti dnevno je korisno
S druge strane, sedenje je veliki faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti kao i nikotin.
„2018. objavljen je rad u Žurnalu sportske medicine, ja se inače bavim i sportskom dečjom medicinom, gde je pokazano da samo 10 minuta dnevno umerenog do jakog fizičkog vežbanja umesto sedenja ima povoljne kadiometaboličke efekte. Dakle, nije tačno da nemamo vremena. Izračunao sam da bi se bavili zdravim spotom treba da potrošimo dva odsto budnog stanja na nedeljnom nivou. Dakle, to se sve može, samo moramo na vreme početi. Ništa ne može zameniti zdrav način života, vežbanje i zdrav san“.
Pitali smo doktora i koji su najčešći izazovi današnjih roditelja kada je zdavlje njihove dece u pitanju i da li je roditeljima danas teže ili lakše u odnosu na period pre nekoliko decenija.
„I teže i lakše. Teže je ako su neracionalni u prikupljanju informacija i nemaju selekciju pravih informacija. A lakše je ako se bave stručnim portalima za roditelje gde će saznati ono što je medicinska istina i veliko iskustvo. Ne treba ići široko, već na prava mesta gde možete postaviti i pitanje“, rekao je doktor.
Jedna od najčešćih zabuluda i dilema roditelja je vezana za odrastanje, za rani rast i razvoj dece.
„Roditelji se često pitaju šta je dobro da dete jede, kada da počnemo da dajemo nemlečnu hranu, da li su sve vakcine neophodne, i to je zaprvo mesto gde pedijatar može da pomogne. U prvim godinama i mesecima su česte kontrole i treba staviti sve na papir i pitati pedijatra kada dođete na kontrolu“.
Vakcinacija je jedan od naboljih načina prevencije
Jedna od čestih nedoumica roditelja nastaje i kada je u pitanju vakcinacija
„Mi imamo fantastičan program vakcinacije i to je nešto što je obavezno, ali je nažalost činjenica da je jedan mali broj ljudi uspeo da ostvari neverovatan uticaj apsolutnim neistinama da vakcine ne donose dobit, nego da donose probleme. Ne postoji u istoriji medicine ništa bolje osim pranja ruku tj. antistepičnih procedura i vakcinacije koje preveniraju bolest. Dakle, vakcine koje mi koristimo su dobro ispitane, imaju više decenijsko praćenje i efekt koji imaju je fantastičan. Tako da je to opet ona zabuda. Zato treba slušati pedijatra“.
Jedan od izazova današnjice, napominje dr Vukomanović, je da prevaziđemo iskušenja koja imamo, a to je veoma brz tehonološki razvoj.
„Ono što ja prepoznajem kao ključni problem je otuđenje dece od realnog sveta, oni polako gube kontakt sa nečim gde smo mi odrasli. Mi smo odrasli u prirodi, igrali smo se po ceo dan napolju, a sada se to malo promenilo. S jedne strane to značajno utiče na zdravlje dece. Sa druge strane to otuđenje se manifestuje kroz za mene iznenađujuću činjenicu, da su, čini mi se, pedijatri ranije bili dostupniji u odnosu na vreme kada smo mi odrastali i počinjali, a ja sam počeo da radim pre više od 30 godina. Sada je teško doći do pedijatra, a sa druge strane, mnogo je informacija među kojima su i dezinformcije i zablude“.
Roditelji najbolje poznaju svoje dete
Doktor Vukomanović napominje da veliki značaj za pedijatre ima saradnja sa roditeljima.
„Ono što roditelji svakako znaju bolje nego mi i što ja jako poštujem kako duže radim je taj osećaj za dete. Dakle, kada roditelj zna – „Nešto moje dete nije danas dobro“. Tu su mame uvek sklone da malo preteraju, a tate su ponekada sklone da racionalizuju. Važno je da deca idu što pre napolje, da se što više igraju, kada su mali sportići po vrtićima, kako rastu sportski klubovi ili sekcije. Što više napolje, što više fizičke aktivnosti u dobrom okruženju. Kada se dece zajedno nađu u igri, to ne mora biti nekakva spektakularna sportska aktivnost, već da se igraju zajedno, to je pravi put“.
Српски језик 
Slovenčina 
