Knjiga utisaka iz „Karađorđeva“ je najstarija u regionu

Knjiga utisaka ergele „Karađorđevo“, takozvana upisnica posetilaca, otvorena je 1. juna davne 1924. godine i predstavlja najstariji dokument te vrste u regionu.

U toj knjizi je na 1.000 strana specifično opisana istorija čuvenog kompleksa u Bačkoj koji je oduvek bio stecište državnika, političara, umetnika i drugih poznatih ličnosti.

Kako za „Blic“ objašnjava upravnik ergele Nebojša Zlatanović, nju su osnovali Austrougari 1880. godine i ona je narednih decenija uvek imala između 700 i 800 tovarnih konja nonijusa, pogodnih za paore, ali i za vojsku.

– U početku su se u knjigu utisaka upisivali ljudi iz branše – studenti poljoprivrede i veterine i drugi posetioci koje je zanimalo konjarstvo. Kasnije su to bili ministri poljoprivrede, banovi Dunavske i ostalih banovina, a vremenom sve više počeli su da je obilaze diplomate, političari, predsednici, državnici i druge poznate ličnosti i svoje oduševljenje nisu krili, te su dobre impresije beležili u knjigu utisaka – priča Zlatanović.

Prema njegovim rečima, u knjizi je upisano preko 10.000 pozitivnih utisaka na jezicima regiona, ali i na arapskom i engleskom jeziku.

[wonderplugin_slider id=64]

Među zapisanim tekstovima u tom svojevrsnom istorijskom dokumentu nalazi se i ukaz Prezidijuma Narodne Skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije od 17. aprila 1946. godine kojim se ergela „Karađorđevo“ proglašava državnim dobrom od opšteg narodnog značaja, kao i naredba iz 1948. godine kojom ergela prelazi pod komandu Garde, a potpisao ju je general Koča Popović, koji je dodao da je „neobično zadovoljan svime što je video“.

– Mi smo jedna od dve ergele sa istorijom u Srbiji. Ogromnim trudom sačuvali smo ergelu u teškim vremenima i sa onom u Ljubičevu sad pokazujemo svetu da nismo tikva bez korena – ističe Zlatanović.

On dodaje i da je ergela uvek poslovala na dohodovnom principu, ali je bila uz vojna imanja kao što je sada deo VU „Morović“.

Omiljeno lovište

U Karađorđevu je godinama bio organizovan diplomatski lov za 22. decembar, Dan armije. Josip Broz Tito je bio organizator tog lova, tako da su mnoge strane diplomate, predstavnici država i njihovi predsednici bili tu i svako od njih se upisivao u najstariju knjigu utisaka.

Pravdi za volju, Tito nikada nije krio svoje oduševljenje ergelom, ali je u knjizi utisaka sa svojom suprugom Jovankom ostavio samo potpis davnog 4. novembra 1973. godine.

[wonderplugin_slider id=10]