– Srećan rođendan, uz želje da konačno otkriješ kuda idu izgubljene devojke. Namig.
– Hahaha, čim saznam, Tebi prvom javljam. Hvala. Srce. Osmeh.
– Ok, požuri samo sa javljanjem, molim te. Jer, čekanje me strašno zamara.
– Osmeh.
Hm, evo ne znam da li me je neko izgubio ili sam se zapravo izgubila sama od sebe, eto tako. I, treba li u oba slučaja ja da tražim sebe izgubljenu ili mogu u pomoć zvati prijatelja. Znate, kao u onom kvizu „Milioner“ gde imaš opciju da pozoveš prijatelja da ti pomogne da odgovoriš na neko pitanje. U ovom slučaju, kuda to idu izgubljene devojke i da li sam ja izgubljena. Ah, to je već dva pitanja. I mislim, pa, niko nema na to odgovor.
Evo, i Novković se onomad to toliko glasno pitao da je i pesma nastala. Bajaga je, opet, na to gledao drugačije, on je čekao. A onda shvatio da ga čekanje zapravo zamara. I da je baš hladno. A da se Ona verovatno izgubila usput. I, sad tako kad me pitaju gde idem i šta radim i jesam li izgubljena ili ne, ja ne znam. I, ne znam ni da li sam drvo, dete ili bicikl. Ili ringišpil. Ili sve to odjednom. I da li je ispod put od žutih ciglica. I mašu li mi ptice odozgo.
Ja se uglavnom samo smejem. Smeh leči, kao i proleće, kao i tek olistale zelene grančice, kao i sladoled od čokolade. Pogotovo kad se umusaviš sav od njega. Da vam pravo kažem, ne znam ni šta ima loše u tom biti izgubljen.
Dobro, u redu, loše je katkad priznajem, ako se izgubiš baš daleko od sebe, ali, šire gledano, izgubiti se može biti i baš krasno. Izgubljenosti donose razne nepredvidivosti, a kad je nekom nepredvidivost infuzija pa mora da je ubrizga s vremena na vreme u oslabljeni život, to je dobro. Oporavak je dobar. Zar ne?
I divno je ako nađeš nekog ko će da se izgubi u lepoti tvoje izgubljenosti. Pa da zajedno, s rukom u ruci budete Izgubljeni. Nakrivite šešire, mašete vetru usput i bude vam mnogo lepo dok se gledate tim izgubljenim pogledima.
I uopšte ne razumem zašto me D. pita takvo što. Mislim, to kuda idu izgubljene devojke. A nije se ponudio da krene sa mnom u potragu. Ne želim sama da se igram. To je dosadno. Ja ne volim kad mi je dosadno. Stoga, D. nek ostane u svom pesku, kad već neće u potragu. A mene oprostite, imam neka važna posla. Kao, na primer. Da budem
izgubljena.
Nego, jesam li vam rekla da se zovem Tamara?
Српски језик 
Slovenčina 
