U srpskim bolnicama na operaciju ili na različite vrste snimanja čeka 72.540 ljudi.
Kako piše „Politika“, najduže su liste čekanja za operaciju katarakte, ugradnju veštačkog kolena i kuka, koronarografiju srca, stavljanje veštačkih valvula, ali i snimanje glave i kičmenog stuba na magnetnoj rezonanci. U proseku, na najtraženije intervencije čeka se oko dve godine, ali se dešava da pacijent na red za operaciju stigne i posle šest godina.
Po listama čekanja koje se objavljuju na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, na primer, čovek koji je u užičkoj bolnici zakazao operaciju ugradnje veštačkog kolena u januaru 2013. doći će na red u martu 2019. godine. A bolesnik koji je prošlog meseca stavljen na listu u Institutu „Banjica“ biće operisan u januaru 2022. godine. Ako se sudi po zvaničnim listama, danas će u ovoj ustanovi biti operisan bolesnik kome je operacija kolena zakazana u decembru 2014. godine.
Kako bi pokušali da reše ovaj problem, RFZO je početkom godine pustio u rad novi softver zahvaljujući kome sada jedan pacijent ne može da bude prijavljen za istu operaciju u više bolnica. Doktorka Sanja Radojević Škodrić, v. d. direktorka RFZO, najavljuje da će krajem godine zaživeti i sistem regionalnih lista čekanja, da bi pacijenti kraće čekali na intervenciju i da ne bi morali da putuju na udaljena mesta.
„Najpre treba definisati okvire regiona i sve uraditi da svaki ima jednaku opremu i kadar. Na tome intenzivno radimo zajedno sa Ministarstvom zdravlja. Tamo gde nedostaju stručnjaci, slaćemo eksperte iz glavnih centara da tamo obave operaciju“, dodala je ona za „Politiku“.
[wonderplugin_slider id=26]
Najduže liste čekanja su za operaciju katarakte, na koju čeka 25.740 građana Srbije. Iako je RFZO sklopio ugovore sa privatnim klinikama da građani operacije mogu da urade i kod njih, deo pacijenata se odlučuje da sačeka da na red dođe u državnoj ustanovi. S druge strane, direktori bolnica se dovijaju kako bi skratili liste čekanja, pa uvode rad vikendom, otvaraju nove hirurške sale…
Iz RFZO poručuju da se razmatra mogućnost da, kao u slučaju vantelesne oplodnje i operacije katarakte, pacijenti odlaze kod privatnika zbog ortopedskih intervencija ili snimanja na magnetnoj rezonanci. To bi značilo da privatnik mora da ispuni niz uslova, a trenutno radna grupa fonda analizira državne centre i utvrđuje kakvim tehničkim kapacitetima raspolaže. Nakon toga će se definisati potrebe i doneti zaključak da li će se još neke intervencije obavljati u privatnoj praksi.
S druge strane, na razne načine dovijaju se i pacijenti kako bi šte pre uradili operaciju od koje im zavisi zdravstveno stanje. Tako se neki od njih odlučuju da promene svoje prebivalište, kako bi se našli na listi čekanja institucije u kojoj nije tolika gužva