Do 15. septembra trebalo bi da bude donesena odluka o tome koliko će u narednom periodu iznositi minimalna cena rada i da li će sa sadašnjih 143 dinara po satu, kako traže sindikati, skočiti za 46 odsto na nivo minimalne potrošačke korpe.
Drugi scenario je da povećanje neće preći 6,5 odsto, što priželjkuju poslodavci.
Prvi naredni sastanak Socijalno-ekonomskog saveta, koji bi mogao da bude i ključan za postizanje dogovora, kako Danas saznaje, biće održan narednog ponedeljka prepodne. Jedina tačka dnevnog reda je minimalac, a najavljen je i dolazak premijerke Ane Brnabić.
Ono što se iz višegodišnjeg pregovaračkog iskustva Saveta može naslutiti jeste da dogovora „na prvu loptu“ neće biti. Ispunjenje sindikalnih želja ministar rada Zoran Đorđević je pre dva jutra gostujući na RTS odložio za koju godinu.
Na poslednjem sastanku dogovoreno je, kako je rekao, da u naredne dve-tri godine pokušamo da stignemo minimalnu potrošačku korpu.
„Verujem da će to biti prava minimalna cena rada“, istakao je Đorđević. Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Duško Vuković se nada da je ministar istinski i iskreno prihvatio stav SSSS da minimalna cena rada treba da se izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.
„Iako neki ne misle tako, sindikat je pri stavu da jeste realno da se u narednih godinu do dve taj odnos minamalca i potrošačke korpe izjednači. Ne verujem da ćemo ovog trenutka doći do konsenzusa po ovom pitanju, ali ono što mogu da kažem jeste da ne želimo da prihvatimo povećanje o kom se priča od šest, sedam do 10 odsto“, napominje Vuković.
To povećanje, smatra on, ne može da zadovolji egzistencijalne potrebe čoveka u Srbiji jer i 10 odsto bi značilo minimalac od 26.000 do 27.000 dinara, što je i dalje za desetak hiljada manje od onoga što je potrebno za minimalnu potrošačku korpu.
Za potpredsednika Unije poslodavaca Srbije Nebojšu Atanackovića „zahtev sindikata nema logike u realnoj ekonomiji“.
„Možda će se postići da minimalac bude na nivou minimalne potrošačke korpe od 36.000 dinara, ali tek kada prosečna zarada u Srbiji bude 70.000 i više“, napominje Atanacković za Danas.
[wonderplugin_slider id=26]
Minimalac je jedina kategorija, kako kaže, koju određuje država, sve ostalo diktira ekonomija, a ona u Srbiji ne može da izdrži tako veliku minimalnu cenu rada. Umesto 350.000 onih koji rade za ovu cenu, smatra Atanacković, imali bismo 900.000 njih.
„Poslodavci ostaju pri istom stanovištu kao i ranijih godina. Ako rast BDP bude na trenutnom nivou od 4,5 odsto, a inflacija na nivou od 1,5 do dva odsto onda bi jedino realno povećanje minimalne cene rada u ovom trenutku bilo ono između šest i 6,5 odsto. Sve preko toga bi bilo preveliko opterećenje za privredu“, napominje Atanacković.
Ukoliko se, međutim, narednih dana trojac dogovori da to povećanje bude za nijansu veće od 6,5 odsto, onda će država morati da privredi ponudi kompenzaciju.
„Ukoliko budemo morali da pristanemo na veće povećanje, onda bi trebalo poslodavcima kao prošle godine povećati neoporezivi deo zarade“, ističe Atanacković. On je ubeđen da država ne može da stane iza nekog velikog povećanja minimalca, kao što je 46 odsto koje traže sindikati.
Trenutno, 350.000 radnika u Srbiji prima minimalnu zaradu od 24.882 dinara. Procene su da minimalna potrošačka korpa vredi nekih 36.000 dinara.
Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko kaže da je najveći problem to što je minimalna zarada u Srbiji jako mnogo opterećena doprinosima i porezima.
„Opterećenja minimalne zarade su ovde veća nego bilo gde u Evropi. Troškovi za poslodavce su veliki, neto plate male i najveći problem ustvari je to što je ceo sistem poreza i doprinosa pogrešno postavljen“, napominje Arandarenko.
Српски језик 
Slovenčina 
