Međunarodni dan starijih osoba se u svetu i kod nas obeležava 1. oktobra, u skladu sa Rezolucijom koju je proglasila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 14. decembra 1990. godine, sa ciljem da se naglasi važnost prilagođavanja životnog okruženja potrebama i sposobnostima stanovnika trećeg doba.
Nakon ove inicijative, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1991. godine, usvojila principe Ujedinjenih nacija koji se odnose na starije osobe, dok je na Svetskoj skupštini o starenju 2002. godine usvojen i Madridski međunarodni akcioni plan za starenje kako bi se odgovorilo na mogućnosti i izazove starenja stanovništva u 21. veku i promovisao razvoj društva za sve generacije.
Trenutno, oko 700 miliona ljudi na svetu ima preko 60 godina, a procenjuje se da će do 2050. godine taj broj iznositi 2 milijarde, što će predstavljati preko 20 procenata svetske populacije. Trend povećanja broja starijih osoba će biti najveći u zemljama u razvoju, pri čemu se Azija izdvaja kao region sa najvećim brojem starijih osoba, dok se Afrika suočava sa najvećim proporcionalnim rastom broja starijih osoba.
Imajući sve ovo u vidu, očigledno je potrebno skrenuti pažnju na posebne potrebe i izazove sa kojima se suočavaju mnoge starije osobe u sredinama u kojima žive. Međutim, važno je znati da možemo očekivati njihov pun doprinos u društvu, samo ako postoje odgovarajuće garancije za uvažavanje njihovih ljudskih prava.
Uvažavanje glavnog principa ciljeva održivog razvoja da nikoga ne smemo zaboraviti ili ostaviti po strani, zahteva razumevanje da je demografija važna za održivi razvoj i da će dinamika populacije oblikovati ključne razvojne izazove sa kojima se svet suočava u 21. veku. Ako je naša ambicija da izgradimo budućnost koju želimo, moramo se obratiti stanovništvu preko 60 godina, za koje se očekuje da će do 2030. dostići 1,4 milijarde osoba.
[wonderplugin_slider id=26]
Tema ovogodišnje kampanje „Promovišimo šampione ljudskih prava starijih osoba”, podvlači važnost usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i potvrđuje posvećenost promovisanju punog i jednakog uživanja svih ljudskih prava i osnovnih sloboda starijih osoba.
Skoro 40 godina nakon usvajanja Deklaracije, pitanje ljudskih prava starijih osoba je prepoznato pri formulisanju Principa Ujedinjenih nacija za starije osobe iz 1991. godine, koji su pružili smernice u oblastima nezavisnosti, participacije, brige, samo-ostvarivanja i dostojanstva starijih osoba.
Deceniju kasnije usvajanjem Madridskog međunarodnog akcionog plana za starenje, prvi put su se donosioci odluka na globalnom nivou obavezali da pitanje starenja povežu sa drugim okvirima za socijalni i ekonomski razvoj i ljudska prava. Međuzavisnost između društvene integracije starijih osoba i punog uživanja njihovih ljudskih prava ne može se zanemariti, s obzirom da će stepen do kojeg će starije osobe biti društveno integrisane, direktno uticati na njihovo dostojanstvo i kvalitet života.
Starije osobe širom sveta koje posvećuju svoje živote borbi za ljudska prava su rođene oko vremena usvajanja Deklaracije, odnosno 1948. godine. One se međusobno razlikuju kao što se razlikuju i društva u kojem žive: od starijih osoba koje zagovaraju ljudska prava na nivou lokalne zajednice, do onih koje se bore na međunarodnoj sceni. Svaka od njih zahteva jednako poštovanje i priznanje za svoju posvećenost.
Ovogodišnja kampanja ima za cilj:
- Promovisati ljudska prava sadržana u Deklaraciji i njihovu primenu u svakodnevnom životu starijih osoba;
- Učiniti vidljivim starije osobe koji posvećuju svoje živote borbi za ljudska prava u mnogim oblastima života, a ne samo u onim koje ih direktno pogađaju;
- Postati svestan napretka i izazova u obezbeđivanju punog i jednakog uživanja ljudskih prava i osnovnih sloboda od strane starijih osoba; i
- Napraviti socijalnu mrežu i mobilisati ljude koji posvećuju svoje živote borbi za ljudska prava u svim fazama života na globalnom nivou.
Српски језик 
Slovenčina 
