Festival domaće kobasice, kulena i slanine od 1961. godine u Polojskoj šumi kod Bačke Palanke okuplja naljbolje proizvođače suhomesnatih proizvoda.
Više od 1000 posetilaca i oko 200 izlagača predstavili su svoje proizvode i razmenuli iskustva, na nedavno održanom Festivalu domaće kobasice, kulena i slanine.
Najbolja je šunka koja dozreva dve godine
Čedomir Gluvić iz Obrovca svake godine, kako kaže, napravi 150 kilograma kobasice i oko 130 kilograma kulena. Naravno može se pohvaliti i odličnom slaninom i šunkom koju na sto iznosi tek nakon dve godine zrenja. Zadovoljan je kvalitetom svojih proizvoda te uveliko razmišlja i o većem obimu proizvodnje i naravno prodaji.
„Svake godine u tovu imam desetak svinja, koje hranim najmanje godinu dana, odnosno dok ne dostignu težinu od 160 do 300 kilograma. Samo od kvalitetnog mesa mogu da se naprave dobri proizvodi kao što su kobasica, kulen i slanina. To je veoma odgovoran posao, zato već sad imam svinje u oboru za naredni svinjokolj“, kaže Gluvić.
[wonderplugin_slider id=64]
Suhomesnate proizvode pravi po sopstvenom receptu koji podrazumeva isključivo bezdansku papriku, dok šunku priprema tako što je nakon dimljenja na bukovini drži u komori gde dozreva dve godine.
„Tek onda se može reći da je najukusnija, jer to je pravi domaći proizvod. Obzirom da imam iskusva u ovom poslu razmišljam da povećam proizvodnju, jer znam da pravi domaći proizvod uvek nađe put do kupca,“ rekao nam je Gluvić.
Važno je meso ali i paprika
Jan Pavlov-Huci iz Bačkog Petrovca objasnio nam je koliko je za dobar proizvod važan kvalitet mesa ali i začin, odnosno paprika koju sam proizvodi.
„Sam tovim svinje i vodim računa o svakom koraku, od klanja do sušenja. I paprika je moj proizvod strogo kontrolisan od setve do sušenja i mlevenja. Sejem samo domaće kvlitetne sorte te proizvedem oko 500 kilograma začinske paprike. Po mom receptu na 100 kilograma mesa za kobasicu ide 2,6 kilograma ljute paprika. Moje je mišljenje, a na osnovu dugogodišnjeg iskustva, da se bez dobre paprike ne može napraviti ni kulen ni kobasica,“, veli Pavlov.
Slanina po starinskoj recepturi
Iz Kucure u Polojsku šumu zajedno sa suprugom Danilom došla je Dragana Sakač i objasnila svima kako prave slaninu za koju su svi počev od žirija imali samo reči hvale.
„Slaninu pravimo po starinskoj recepturi koja datira još od 1929. godine. U našoj proizvodnji nema tajne, radimo suvo soljenje koje traje tri nedelje, zatim odsoljavanje u hladnoj vodi, a nakon toga se table slanine malo prosuše na vetru i idu na hladan dim, posle čega ih stavljamo u komore za dozrevanje, kaže Dragana Sakač, napominjujući da se u okviru porodične firme bave preradom mesa i proizvodnjom kulena, kobasice, švargle, čvaraka i drugih proizvoda.
Zima je bila hladna i proizvodi su mogli dobro da se osuše
„Mi ne tovimo svinje već ih kupujemo od ljudi koji ih hrane u svom dvorištu kvalitetnom hranom sa svojih njiva. Nikada ne kupujemo svinje sa farme jer je meso ovih domaćih daleko bolje i zahvalnije za preradu. Osim soli i neophodnih začina ne koristimo nikakve dodatke poput aditiva i konzervansa i to uvek naglašavamo našim kupcima, a oni se u to mogu uveriti čim probaju jedan zalogaj“, kaže Sakač.
Mladi Novak Miškov iz Bačke Palanke kaže da je nakon svinjokolja krajem prošle godine prerađeno oko 800 kilograma svinjskog mesa.
„Svega ima kobasica, kulena, slanine. Da bi se napravio dobar proizvod neophodno je domaće meso, veština, dobri začini i vremenske prilike koje su nam ove zime baš odgovarale, zima je bila hladna i proizvodi su mogli dobro da se osuše“, zaključio je Miškov.
Српски језик 
Slovenčina 
