Širom sveta danas se obeležava Međunarodni Dan planete Zemlje, a u Beogradu će taj dan biti obeležen formiranjem „Medenog vrta“ i sadnjom autohtonih belih vrba, kao završnom delu projekta revitalizacije i pošumljavanja Ade Huje.
Tome će prisustvovati ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, ambasador Kraljevine Švedske u Srbiji Jan Lundin i predsednik beogradske opštine Palilula Aleksandar Jovičić, najavilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.
Podseća se da se projekat revitalizacije Ade Huje „Od deponije do parka“ realizuje od 2012. godine, da je proglašen za 25 najboljih evropskih projekata i da su podršku projektu dale brojne međunarodne institucije.
Trivan: Briga za planetu je briga za buduće generacije
Trivan je poručio, da čovečanstvo ima budućnost ako je imaju sva živa bića na planeti.
„Briga za dobrobit planete, za životnu sredinu je briga za čoveka, za zdravlje svih nas i budućih generacija“, istakao je Trivan.
Trivan je naveo da se Međunarodni dan planete Zemlje obeležava kao podsetnik da nam Zemlja i njeni ekosistemi daju život, podsetivši da su ovaj datum UN odredile kao dan borbe protiv narušavanja životne sredine.
[wonderplugin_slider id=64]
Kao najveći praznik planete Zemlje trebalo bi da utiče na sve države ali i pojedince da se uključe u globalnu akciju širenja ekološke svesti, naveo je Trivan.
Ovogodišnja tema svetskog Dana planete je „Zaštiti naše vrste-u prirodi ništa ne postoji samo“ i fokusirana je na zaštitu ugroženih vrsta, koja su na ivici izumiranja zbog klimatskih promena, zagađenja vode, zemlje i vazduha, krčenja šuma i krivolova.
„Ovo je globalni apel za spas biljnih i životinjskih vrsta i upozorenje da čovečanstvo ima budućnost ako je imaju sva živa bića na planeti“, istakao je Trivan, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.
Ministar Trivan je upozorio da je naša planeta Zemlja sve manje plava i zelena.
„Svet se suočava sa brzim nestankom i izumiranjem biljnih i životinjskih vrsta. Milioni vrsta koje žive na planeti koje znamo ili tek treba da otkrijemo su ugroženi“, ukazao je Trivan.
Kako je naveo, ljudska civilizacija je razvojem industrije i velikom potrošnjom energije, odgovorna za narušenu ravnotežu prirode i ugrožavanje bioraznolikosti dovodeći u pitanje i svoj opstanak.
„Svedoci smo odsustva brige, pažnje i odgovornosti prema prirodi. Često zaboravljamo da smo i mi deo prirode, da zagađujemo vazduh koji dišemo, da trošimo i zagađujemo vodu koja nije neograničen resurs, da je sve što činimo uzrok i posledica stanja životne sredine kako na lokalnom tako i na globalnom nivou“, naveo je ministar.
Trivan je naglasio da Srbija aktivno učestvuje u rešavanju globalnih ekoloških problema i stvaranju održive budućnosti, dodajući da je Ministarštvo zaštite životne sredine posvećeno uspostavljanju zakonodavno-strateškog okvira zaštite i unapređenja životne sredine Srbije i dostizanju evropskih ekoloških standarda.
„Urađena je pregovaračka pozicija za Poglavlje 27 čije se usvajanje očekuje do kraja godine. Ove godine će biti usvojen Zakon o klimatskim promenama i prva nacionalna Strategija borbe protiv klimatskih promena sa akcionim planom“, napomenuo je Trivan.
Stručno i finansijski podržavamo opštine u akcijama pošumljavanja i u izradi projektno-tehničke dokumentacije koja je preduslov za izgradnju 360 sistema za preradu otpadnih voda, dodao je Trivan.
Naveo je i da se radi na modelu Zelenog fonda koji će biti investicioni mehanizam pokretanja ekološkog razvoja, kao i da su pokrenute inicijative za zabranu uvoza starih automobila sa euro 3 motorom kako bi se smanjilo zagađenje vazduha, kao i akciju na smanjenju upotrebe plastičnih kesa.
„Sve ovo nije moguće uspešno raditi bez zajedničke snage čitave Srbije. Svako od nas može da da svoj doprinos, da posadimo drvo, da ne prljamo parkove, šume i reke, da ne zagađujemo vazduh, ne koristimo i ne bacamo plastiku“, naglasio je Trivan.
Ministar Trivan je pozvao sve institucije, opštine, poslovni sektor, organizacije civilnog društva i naučno-istraživačke zajednice, medije i građane da se zajedno izborimo za zdravlje naše planete i odgovorimo izazovu klimatskih promena, kako bismo sačuvali bogatstvo našeg biodiverziteta i unapredili našu životnu sredinu i obezbedili održiv razvoj budućim generacijama.
„Majka Zemlja i njeni ekosistemi su naš dom. Volimo svoju planetu Zemlju kao što volimo svoj dom, svoju porodicu“, zaključio je Trivan.
Српски језик 
Slovenčina 
