Dalibor Zahorec iz Gložana već četiri godine bavi se cvećarstvom. Ovaj porodični posao od kog živi cela porodica odvija se na površini od oko 1.500 kvadratnih metara.
Dok je rasađivanje i zalivanje cveća za neke omiljeni hobi, Dalibor Zahorec iz Gložana u opštini Bački Petrovac od toga je napravio porodični posao koji se odvija u 12 plastenika ukupne površine od oko 1.500 kvadratnih metara u kojima se smenjuju najrazličitije vrste cveća.
Pre četiri godine bavili su se uzgojem povrća ali su računajući da cvećarstvo u uslovima plasteničke proizvodnje može biti isplativije doneli hrabru odluku i posvetili se uzgoju sezonskog i saksijskog cveća.
Cvećarstvo zahteva velika ulaganja
Dalibor kaže da su se poslu ozbiljno posvetili što podrazumeva kontinuitet, velika ulaganja ali i svakodnevni rad svih članova porodice. Sve što sad imaju podigli su sopstvenim sredstvima, a smatraju da bi sada dobro došla i pomoć države.
„Proizvodili smo u plastenicima veliki broj povrtarskih kultura, imali smo čak i maline i jagode, a mama je uzgajala nekoliko cvetnih vrsta. Obzirom da nismo fizički mogli sve postići pre nekoliko godina preorijentisali smo se isključivo na cvećarstvo,“ kaže Dalibor.
Reč je o kako je dalje pojasnio o skupoj delatnost, jer su ulaganja u repromaterijal velika, a skupa je zemlja koju nabavljaju za svaku sezonu.
„Semena koja su uglavnom inostrana, saksije, sredstva za zaštitu i prihranu, zatim grejanje bez koga nema ove proizvodnje, ali i radna snaga, sve to košta. Svaki novi proizvodni ciklus tokom godine zahteva nova ulaganja i tako redom. Troškovi repromaterijala se menjaju, a cene cveća su već godinama iste,“ kaže ovaj mladi proizvođač objašnjavajući da u cilju profitabilnosti i ekonomičnosti proizvodnje prate zahteve tržišta tako da ovih prolećnih dana kada mnogi uređuju svoja dvorišta i terase imaju spreman rasad različitog sezonsko cveća.
Biljke moraju biti zdrave i negovane
Dalibor naglašava da petunije, surfinije, begonije, muškatle i ostalo cveće zahteva puno rada, jer biljke moraju biti negovane i zdrave te se redovno moraju prihranjivati, a to je odgovoran posao.
„Plastenička proizvodnja je veoma zahtevna, moja porodica radi svakodnevno od jutra do večeri, posla uvek ima, bilo da sejemo, rasađujemo, prihranjujemo, zalivamo. Cveće zahteva svakodnevnu pažnju, biljke se moraju pratiti zbog insekata, bolesti, jednostavno, moraš im se potpuno posvetiti“, kaže on.
Proizvodnju sezonskog cveća koje sad prodaju zasnovali su u septembru, a nije teško izračunati kako kaže koliko je dana ispunjenih radom cele njihove porodice do sada prošlo.
Problem sa radnom snagom
Ono što često ističu mnogi cvećari naglašava i ovaj proizvođač, a to je činjenica da je cveće teško proizvesti ali i prodati obzirom da nemaju obezbeđen plasman. Obično su im prodajna mesta pijace ili različite manifestacije širom Vojvodine, bilo da se radi o prolećnom, osmomartovskom ili jesenjem ciklusu proizvodnje.
[wonderplugin_slider id=75]
„Još jedan veliki problem s kojim se suočavamo tokom cele godine je nedostatak radne snage. Sat rada u plasteniku sada košta 250 dinara ali je problem naći radnike. Zato mi najčešće sami radimo i u plasteniku smo od jutra do večeri, a kako bi smo i noću mogli da radimo u plastenike smo uveli struju. U jeku sezone gotovo da i nema spavanja,“ kaže Dalibor i uverava nas da u ovoj proizvodnji nema vremena za godišnji odmor, jer se sezone nadovezuju jedna na drugu.
„Kad završimo jednu sezonu čistimo plastenike i počinjemo ispočetka. Nova ulaganje – nove biljke. Navikli smo na ovu dinamiku i na ovaj obim proizvodnje, a povećanje površina za sada ne planiramo. Mislim da je bolje da se usmerimo na poboljšanje kvaliteta“, kaže Zahorec, koga smo sreli na bačkopalanačkom Sajmu cveća.
Često im veli postavljaju pitanje o isplativosti proizvodnje, a on na osnovu dosadašnjeg iskustva kaže da je to diskutabilno, da je nekada dobro, a nekad i ne, te da nema pravila.
Српски језик 
Slovenčina 
