Poljoprivrednici koji odbijaju da obrađuju ili izdaju zemlju u zakup, po novom zakonu, snosiće posledice u vidu određenih kazni. Iako je u pitanju privatno zemljište, tu su zastupljeni društveni interesi koji se moraju zadovoljiti, navodi direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Branko Lakić.
Kako kaže direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Branko Lakić, opšti interes je da poljoprivredno zemljište služi za proizvodnju hrane. To je, prema njegovim rečima, prioritet broj jedan.
„Državno zemljište sve više se traži, ne samo za ekstenzivnu proizvodnju već i za podizanje voćnjaka. Recimo, u Novoj Varoši nedavno je izdato oko 200 hektara i to na 10 godina. To je značajna površina za taj kraj gde ne postoji kvalitetno zemljište. Pre tri godine tamo smo izdavali svega devet hektara. Sličnu situaciju imamo i u Sjenici. Jedan od razloga je i to što država sada ima preciznije podatke o raspoloživim parcelama i transparentnu ponudu sa dužim rokom zakupa“, navodi Lakić.
[wonderplugin_slider id=173]
Skoro polovina državnog zemljišta nije u zakupu
Prema statističkim podacima, malo manje od polovine državnog zemljišta stoji neiskorišćeno bez zakupaca. Od oko 515 hiljada hektara zemljišta, 235 hiljada hektara se ne koristi i nije izdato nijednom zakupcu. Zemljište bez zakupaca karakteristično je za planinske predele dok je u Vojvodini gde je pretežno ravničarski deo Srbije, zemljište u potpunosti iskorišćeno za poljoprivrednu proizvodnju.
Kako piše Politika, cena hektara raste a zakupci traže uglavnom zapuštene parcele. Kada je u pitanju zapušteno zemljište, Lakić objašnjava da su u pitanju pašnjaci, livade i močvare.
„Ta zemljišta tretiraju se kao poljoprivredno zemljište i na licitacijama se nude u zakup u dva, tri kruga ali se na ove pozive niko ne javlja. Cilj nam je da kroz izmene zakona, koje su u toku ovakvo stanje promenimo i što više zemljišta stavimo u funkciju. Do oktobra bi trebalo da budu završene izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Cilj predloga, koje priprema Ministarstvo poljoprivrede, jeste upravo da se napušteno zemljište, voćnjaci i livade stave u funkciju poljoprivredne proizvodnje“, navodi Lakić dodajući da je cilj tog zakona i da se poveća obradivost parcela u privatnoj svojini.
Zemljište koje poljoprivrednici ne koriste, moraće da prijave državi
Po njegovim rečima, poljoprivrednici koji imaju svoju privatnu proizvodnju, moraće da prijave Ministarstvu poljoprivrede zemljište koje ne obrađuju. Poručuje da će oni koji ne koriste svoje zemljište za poljoprivrednu proizvodnju ili ne žele da svoje parcele koje ne obrađuju daju u zakup, biti sankcionisani odgovarajućim merama.
Ističe da je društveni odnosno opšti interes da poljoprivrednici iskoriste svoje poljoprivredno zemljište za proizvodnju hrane, objašnjavajući da se u Evropskoj uniji kažnjavaju oni koji su vlasnici napuštenih parcela. Kako ocenjuje, naša zemlja je na dobrom putu da omogući naplaćivanje u vidu poreskih obaveza onim poljoprivrednicima koji ne obrađuju svoje zemljište.
[wonderplugin_slider id=177]
Српски језик 
Slovenčina 
