Svi proizvođači i prodavci od nedavno moraju da obeleže robu bar kodovima ili QR kodovima.
U Ministarstvu trgovine u prvi plan stavljaju interes potrošača koji će, ako imaju pametne telefone, moći da očitaju kod i dobiju informacije o poreklu i karakteristikama robe koju kupuju, ali problem je to što bar kod uopšte nije čitljiv kupcima, već je namenjen trgovinama, dok se na QR kodu ne proverava sadržaj unetog teksta.
Uz to, kako piše Danas, sve karakteristike proizvoda potrošači već sada imaju na deklaracijama koje su odštampane na pakovanju proizvoda ili istaknute uz cenu ako je u pitanju rinfuz.
Za proizvođače, dodatni problem je to što samo jedno udruženje, GS1 može da obezbedi bar kod, pri čemu će za to morati na godišnjem nivou da izdvoje oko 200 evra. Udruženje je samo u poslednjih mesec dana izdalo 1.600 predračuna, ali kažu da svi još nisu ušli u sistem.
Ipak, najviše problema biće zbog toga što će svoju oznaku morati da imaju i proizvođači voća i povrća, pekari, zanatlije kao i roba iz rinfuza. Ukoliko je oni ne obezbede, to će morati da učine trgovci koji su pred zakonom odgovorni i plaćaće visoke kazne ukoliko tržišna inspekcija utvrdi da nemaju oznake.
Prema rečima ministra trgovine Rasima Ljajića, Zakon o trgovini je stupio na snagu 30. jula prošle godine, a odredba o obaveznoj upotrebi bar kodova je, upravo zbog toga da bi joj se prilagodili trgovci, stupila na snagu tek šest meseci kasnije.
„Za sve eventualne nejasnoće i dileme, mi smo odredili osobu u Ministarstvu i dežurne brojeve telefona na koje mogu da se jave svi oni kojima su potrebna pojašnjenja. Pored toga, Ministarstvo je nedavno organizovalo tribinu za trgovce u Beogradu, gde su mogli da dobiju odgovore na sva pitanja o primeni zakona o bar kodovima. Ista takva tribina danas je u Novom Sadu, a naredne nedelje u Valjevu. Nakon toga organizovaćemo tribine sa trgovcima i u drugim većim gradovima“, kaže za Danas ministar Ljajić.
I pored dovoljno vremena, kako tvrdi ministar, nejasnoća je mnogo. U Uniji poslodavaca Srbije kažu za Danas da je totalno nelogično da svaki žu-žu ili kiflica u pekari mora da ima svoj bar kod i naglašava da je za mala preduzeća i proizvođače, a njih je oko 95 odsto, to preveliko opterećenje.
Srđan Drobnjaković, direktor UPS-a ukazuje i da potrošači od uvođenja bar koda neće imati nikakve koristi jer im za čitanje deklaracije nije potreban pametni telefon.
„Nejasno je još uvek i kako će se u kojim sektorima primenjivati kodovi, jedino je precizirano da će poslastičare, na primer, ako pakuju kolače morati da ih označe, ali ako ih prodaju sa tezge, to neće morati“, kaže Drobnjaković i dodaje da nikome nije jasno kome služi ta nova obaveza kada se svi potrebni podaci već nalaze na deklaracijama uz proizvod.
[wonderplugin_slider id=67]
Međutim, Miroslav Ilić, direktor udruženja GS1, koje jedino u Srbiji može da izda bar kod, tvrdi da je reč o potezu koji „gleda u budućnost“.
„Možda je malo preuranjeno, ali ne previše. Iako nismo učestvovali u pisanju zakona, predlagali smo da se on odnosi samo na prethodno upakovanu robu, ali ljudi koji su radili na tekstu, napisali su drugačije. Ovde je problem to što kod nas to nije spremno dočekano, jako je visok nivo nepoznavanja stvari, mi se trudimo da objasnimo a mislim da je zakonodavac propustio da napravi neki pravilnik, uputstvo, da se pojasni šta se hoće“, kaže za Danas Ilić.
Objašnjava da je predmet rada GS1 bar kod ili Globalni broj trgovinske jedinice (Global Trade Item Number – GTIN) kojim se na jedinstven način obeležava roba koja jedino sa time može da ide u izvoz, kao i da je ta obaveza za one koji prodaju preko granice bila i ranije.
Kaže i da se sada može javiti problem kod malih proizvođača, poljoprivrednika, zanatlija ili pekara, ali je to bilo opredeljenje Ministarstva.
„Naš trinaestocifreni GTIN nalazi se na svakom artiklu kada uđete u samouslugu, ali njega ne mogu da očitavaju potrošači, nije im ni namenjen, već firmama u lancu snabdevanja radi kontrole tog lanca, smanjenja grešaka i ubrzavanja protoka. Istina je da smo mi razvili softver koji bi kao aplikacija mogao da se instalira na telefone i da proširi listu korisnika, ali baze podataka, zamišljene kao šire od onih sa deklaracija, nisu još spremne pa ta opcija još nije u upotrebi“, ističe Ilić.
On dodaje i da proizvođači mogu svoju obavezu da ispune i preko besplatnog QR koda, za koji GS1 nije nadležan, ali objašnjava i da tako kako je zamišljen, ne znači ništa.
„Na njemu možete da pišete bilo šta, i „lepo vreme na Terazijama“, isto je, jer niti ga kase čitaju, niti identifikuje proizvod. To je čista forma. Najveća primena QR koda je da se da link do neke veb stranice firme čija je roba pa da se tamo sa interneta nešto pročita, da se vide karakteristike. Ali, to kroz prodavnicu ništa ne znači, mi na kasama nemamo skenere koji to mogu da čitaju. QR kod je možda neka daleka budućnost, ali je sada čista forma“, zaključuje direktor GSI.
[wonderplugin_slider id=26]
Српски језик 
Slovenčina 
