Isključiti iz ishrane meso i mlečne proizvode može biti veliki izazov, jer su oni glavni izvor proteina za ljudski organizam.
Proteini su uključeni u metaboličke procese i potrebni su za izgradnju svih ćelija u organizmu. Nedostatak proteina može štetno uticati i na zdravlje, zbog čega bi oni koji su odlučili da poste svih sedam nedelja u svoj jelovnik trebalo da uključe ovih šest grupa namirnica.
Mahunarke
Grašak, sočivo i razne vrste pasulja svi su bogat izvor proteina. Mahunarke obiluju vlaknima i esencijalnim aminokiselinama. U proseku, sadrže oko devet miligrama proteina po jednom gramu, a neke vrste sadrže i do 12 grama na količinu od 100 grama, slično kao jaja.
Crni pasulj je jako dobar izbor, ali i običan beli pasulj koji sadrži 7,5 grama proteina na 100 grama. Leblebije sadrže čak 16 grama proteina na datu količinu, a soja preko 11 grama i pojedini stručnjaci savetuju da su sojini proteini najbolja zamena za meso. Od soje se pravi mleko i tofu koji se smatra za specijalitet u azijskoj kuhinji.
Međutim, soju prate i razne kontroverze, i mnogi je smatraju opasnom namirnicom. Tradicionalna upotreba soje u azijskim zemljama bila je vezana prvenstveno za male količine fermentisanih sojinih proizvoda poput tofua i soja sosa.
[wonderplugin_slider id=181]
Orašasti plodovi i njihov maslac
Orašasti plodovi poput badema, lešnika i kikirikija su takođe visokoproteinska hrana. Najveći procenat sadrži orah, ali treba imati na umu da on u isto vreme ima i visok sadržaj masti. Nutricionisti preporučuju oko 30 grama na dan što je dovoljno da zadovolji naše dnevne potrebe za proteinima.
Orašasti plodovi su bogati amino kiselinama i omega tri kiselinama, što je sve zajedno važno za rast mišićnog tkiva i očuvanje elastičnosti kože. Bademi su takođe jedan od boljih izbora jer i oni imaju mnogo zdravstvenih prednosti, ali i kikiriki, kao i kikiriki puter doduše, vrlo umereno.
Karfiol, brokoli, spanać
Brokoli, karfiol i drugo povrće iz iste porodice se smatra odličnim izvorom biljnih proteina i svakako treba da budu zastupljeni i van posta. Ovo povrće je pre svega i odličan izvor vitamina, minerala i dijetalnih vlakana te zato obogatite svoju ishranu spanaćem keljom, bokolijem, krompirom, šargarepom i celerom.
Voće
Ukoliko želite veće količine proteina i zdravu ishranu, onda grickalice zamenite urmama, smokvama, bananama koje se smatraju jednim od najhraljivijih vrsta voća. Suve kajsije i šljive, ali i jabuke – sveže, kuvane, pečene, sa ili bez kore. U proseku, dve srednje jabuke obezbediće vam oko 0,6 grama proteina.
Sušeni paradajz
Paradajz je prepun antioksidansa likopena koji smanjuje rizik od raka ali i od bolesti krvnih sudova. Samo jedna šolja sušenog paradajza daće vam sedam grama vlakana i ispuniće tri četvrtine dnevnih potreba za kalijumom i osam grama proteina.
Susam, semenke suncokreta, bundeve i mak
Svaka semenka koju imate u špajzu dobar je izvor proteina, pa čak i one koje se ne čine tako važnim, poput maka ili susama. Semenke suncokreta imaju najviše proteina – oko sedam grama na četvrt šoljice, dok susam i mak imaju oko pet grama na istu količinu.
Riba, pečurke, pirinač spadaju u grupu namirnica koje moraju biti sastavni deo naše ishrane ne samo u vreme posta. I imajte u vidu da cilj posta nije samo promena načina ishrane.
To što ćete postiti ne znači da ćete se hraniti zdravije
Mnogi pomisle da će se hraniti zdravije samo zato što se odriču namirnica životinjskog porekla, pri tome prave mnoge „posne“ greške i svoju ishranu baziraju na namirnicama koje je bolje ne koristiti:
Rafinisano ulje, margarin, biljni sirevi, biljne pavlake ili šlag, čips, smoki, posni keksići, lisnata testa, pomfrit, ribe iz konzerve u rafinisanom ulju ili ribu prženu u dubokom ulju, hleb i margarin ili hleb i džem, posni pekarski proizvodi.
Српски језик 
Slovenčina 
