Nedostatak jasnih pravila prilikom određivanja zarade za rad od kuće deo poslodavaca je iskoristio da bi smanjio plate zaposlenima.
U Ministarstvu za rad objašnjavaju da rad od kuće podrazumeva pravo na zaradu koja je propisana opštim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom, pravilnikom i ugovorom o radu.
Osnovna zarada ne sme biti manja od one koju dobija zaposleni na istim poslovima u prostorijama poslodavca, a jedina razlika je da nema pravo na naknadu za prevoz.
Kada radnik zbog privremene sprečenosti za rad ne dolazi na posao, a to može biti i zbog zaraženosti kovidom, onda Zakon o radu propisuje platu najmanje u visini od 65 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.
[rev_slider alias=“podunavlje-2-„][/rev_slider]
U Savezu samostalnih sindikata Srbije smatraju da je upravo iznos naknade kada se neko zarazi najveći problem. U javnom sektoru ona iznosi 100 odsto, osim u kulturi.
Oni smatraju i da bi samoizolaciju, koja traje između 14 i 21 dan poslodavac trebalo da tretira kao neku vrstu povrede na radu. Taj stav objašnjavaju činjenicom da se ne može tačno utvrditi gde se ko tačno zarazio. Po njima je bolje radniku dati celu platu i da on bude kod kuće, nego da se rizikuje zaraza u kolektivu.
Za Ranku Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata je nedopustivo da postoje različiti aršini kod različitih poslodavaca.
– Danas, kada je radnik u samoizolaciji, jedni isplaćuju 100 odsto plate, drugi 65 kao da su na bolovanju, a treći im retroaktivno pišu godišnje odmore – kaže ona.
– Tražili smo od Ministarstva rada da se donese obavezujući pravni akt kojim će se pravila igre jasno uspostaviti.
Zakon o radu, kako tvrdi naša sagovornica, poznaje rad van prostorija poslodavca i rad na udaljenosti, ali ne i rad od kuće, pogotovo ne u vreme pandemije.
Pogledaj: Koliko su plaćeni radnici na kovid bolovanju u Srbiji?
Српски језик 
Slovenčina 
