PRIZREN: Bogorodica Ljeviška, vršnjakinja pariske katedrale Notr Dam i jedna od 40 zadužbina kralja Milutina, delimično je obnovljena, a poslednjih sedam godina najviše je rađeno na čišćenju i oživljavanju jedinstvenog crkvenog živopisa , nastalog između 1310. i 1313. godine.
Posle 16 godina tišine, zvona sa crkve Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, jedne od najvećih i najugroženijih srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji, odnedavno ponovo odjekuju gradom na Bistrici i pozivaju na molitvu, ali ovaj hram koji je uz još tri svetinje na KiM – Visoke Dečane, Pećku patrijaršiju i Gračanicu pod zaštitom Uneska, ni posle decenije i po od martovskog pogroma nije do kraja obnovljen.
Crkveni život u Bogoridici Ljeviškoj, opasanoj zarđalom bodljikavom žicom i čuvanom od kosovske policije, odvija se uprkos teškim uslovima, a posle više odlaganja u srednjovekovnom spomeniku neporocenjive umetničke i istorijske vrednosti, postavljeno je novo zvono, na mesto onog koje je palo kada su grede zvonika izgorele u pogromu 2004. godine, zamenjen oštećeni olovni krovni pokrivač, koji je proteklih godina nasilno više puta skidan, a obavljeni su i radovi na uređenju crkvene porte.
Direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Priština izmeštenog u Leposaviću, zaduženog za nadzor nad radovima, Zoran Garić, kaže za Tanjug da je u okviru radova, koji su počeli u maju, akcenat bio na postavljanju konstrukcije urušenog zvona i obnovi krova kako bi se sprečilo prokišnjavanje i dalji prodor vlage u svetinju.
„Uspeli smo da podignemo zvono i posle dugog niza godinama ponovo se čuje sa Bogorodice Ljeviške, što nam daje podstrek da ostanemo na ovim prostorima“, ističe Garić.
Dodaje da su u porti crkve sanirana oštećenja na ogradnim zidovima, osvežena je stolarija na hramu, zamenjena polomljena stakla, a na jesen bi, kaže, trebalo da počne sanacija fasade u donjoj zoni, u visini od jednog metra, čime bi bili kompletirani radovi planirani za ovu godinu.
„Nadamo da ćemo u narednim godinama, uz pomoć Vlade i Ministarstva kulture, završiti radove na zidnom slikarstvu, a potom i na uvođenju dekorativnog osvetljenja u crkvi i određenh audio i vizuelnih pomagala kako bismo na najbolji način prezentovali naše jedinstveno blago na ovim prostorima“, kaže Garić.
Ukazuje da su poslednjih godina intenzivirani pokušaji svojatanja srpskih svetinja na KiM i predstavljanja kao vizantijske, a ne srpske izvorne i identitetske baštine, te smatra da je inicijativa za formiranje posebnog tima za zaštitu naših verskih i kulturnih spomenika na prostorima gde živi srpski narod „došla u pravo vreme“.
[rev_slider alias=“euro-af-salon-namestaja“][/rev_slider]
„Potrebna nam je takva podrška da bismo alarmirali domaću i međunarodnu javnost i ukazivali na pravo stanje naših spomenika kulture, ne samo onih koji su pod zaštitom Uneska, već i ostalih, ali i da ukažemo i na blago koje je nestalo“, kaže Garić i podseća da je tokom ratnih sukoba na KiM porušeno ili oštećeno više od 120 crkava i manastira, a u pogrom 2004. godine više od 30 verskih i kulturnih spomenika.
Upitan šta bi bili prvi koraci jednog takvog tima u borbi za očuvanje naše ugrožene baštine, Garić navodi da bi versko i kulturno nasleđe trebalo bolje prezentovati putem medija i savremenih modela komunikacije – aplikacija, platform, te da bi, osim stručnjaka i predstavnika SPC, u takvu radnu grupu trebalo pozvati i stručnjake za savremene tehnologije.
„Mislim da je to jedan od mogućih načina da prezentujemo stanje kuturne baštine i da se šira javnost, a ne samo stručna, upozna sa čime se suočavamo u zaštiti naših spomenika na KiM“, smatra Garić.
Direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Mirjana Andrić kaže da je uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i Uneska, obnovljena skoro polovina živopisa, čije su najznačajnije freske Bogorodice Ljeviške i Isusa Prizrenca, i da se za nastavak radova očekuju nova sredstva.
„U pripratnom delu i na fragmentima živopisa u naosu još nisu obavljeni konzervatorski radovi. Zbog situacije sa korona virusom sve se prolongira, ali nadamo se da ćemo sledeće godine nastaviti sa radovima na živopisu“, rekla je Andrić za Tanjug sa čijom je ekipom obišla izvedene radove.
U planu je, kaže, i izrada idejnog rešenja za ikonostas, za koji se pretpostavlja da je nestao kada je Bogorodica Ljeviška pretvorena u džamiju u 18. veku, a za idejno rešenje zadužen je Republički zavod za zaštitu spomenika.
„Kada završimo projekat, poslaćemo ga Unesku, a po dobijanju saglasnosti počećemo sa radovima“, kaže Andrić.
Ističe da je pravoslavna bogomolja u centru Prizrenu, opasana zarđalom bodljikavom žicom i pod neposrednim nadzorom policije, među najugroženijim srpskim spomenicima na prostoru KiM i da zaslužuje posebnu pažnju ustanova koje se bave zaštitom naše baštine.
Osim što je uključen u radove na obnovi hrama, Republički zavod je pre dve godine izdao i monografiju o crkvi na srpskom, engleskom i albanskom jeziku čiji je autor Aleksandra Temerinski.
„Naš cilj je bio da se stanovnici Prizrena i svi Albanci na KiM na njihovom jeziku upoznaju sa našim kulturnim nasleđem. Posetila sam tamošnji arheološki lokalitet Ulpijana i podelila sam monografiju albanskim kolegama, bili su prijatno iznenađeni što smo na albanskom jeziku objavili monografiju o spomeniku kulture koji se nalazi na prostoru KiM“, kaže Andrić koja je nekoliko primeraka monografije na albanskom podelila prolaznicima kraj Bogorodice Ljeviške, koji su bili zatečeni tim gestom, ali nisu odbili poklon.
Arhitekta Republičkg zavoda za zaštitu spomenika Snežana Jejić kaže da je nekada glavna crkva u Prizrenu u stabilnom arhitektonskom i građevinskom stanju, ali da za konzervatore ima mnogo posla.
Ukazuje da posebnu pažnju treba obratiti na obnovu trotoara, koji je u toku, i druge radove koji bi zdanje zaštitili od prodora vlage, kao i na fragmente živopisa, posebno u delu blizu apside gde su ostaci ukrasnog maltera na freskama u jako lošem stanju,.
„Krune se zidovi što je opasno za svaki spomenik kulture jer se gubi originalna struktura i treba što pre reagovati. I radovi koji su ove godine odrađeni na sanaciji krova su veoma bitni za zaštitu originalne strukture hrama“, navodi Jejić.
Crkva Bogorodice Ljeviške, posvećena Uspenju Presvete Bogorodice, nekada je bila sedište prizrenskih episkopa i mitropolita, a sagrađena je kao prvi petokupolni hram u Srbiji na ostacima ranohrišćanske bazilike iz IX veka i crkve iz XIII veka.
Hram su Turci 1756. godine pretvorili u džamiju i nazvali Džuma-džamija, a za vreme turske vlasti, freske su izubijane čekićem, pokrivene slojem maltera i prekrečene.
Ponovo su otkrivene za vreme restauratorskih radova početkom 50-ih godina prošlog veka, a radovi na njihovoj sanaciju trajali su do 1876. godine. U delimično obnovljenoj crkvi u martu 2010. godine prvi put je služena liturgija posle martovskog nasilja iz 2004. godine.
Српски језик 
Slovenčina 
