Porodica Pešić iz Bačke Palanke ovih dana ima pune ruke posla. Na površini od jednog hektara dozrevaju plodovi na 2.000 sadnica šipka. Pre nekoliko godina kada su odustali od povrtarske proizvodnje i zasadili sadnice ovog voća, verovali su da će imati mnogo više uspeha ako se bave nečim što ne raste baš na svakoj njivi ili bašti.
Do nedavno šipak se uglavnom brao kao divlji plod, ali kako ga je teško brati, a mnogi ga vole kao ukusan džem ili pekmez. Pešići su prepoznati njegov značaj, uvereni da se uvek može prodati kao sirovina ali su računali i na mogućnost prerade.
Mašinska berba
Prošle godine prinos je bio skroman, porodica iz Bačke Palanke ubrala je oko 100 kilograma, ali ove treće godine sa jednog žbuna uberu oko 1,5 kg lepog zdravog ploda.
Počeli smo berbu sredinom septembra, ne beremo ručno jer to je komplikovano i teško već to obavljamo mašinski, kombajnom koji se koristi za berbu malina. Proces berbe je tako mnogo jednostavniji, pune gajbe sin donosi kući, ali to je samo početak jednog velikog i zahtevnog posla oko pripreme pekmeza. Rešili smo da šipak ne prodajemo kao sirovinu tako da ga kuvamo i pravimo pekmez ili ga prodajemo kao gotovu kašu-poluproizvod, kaže Jelena Pešić (70) dodajući da ovo nije ni malo jednostavno, a taj posao porodica je poverila upravo njoj uzdajući se u njeno iskustvo kada je u pitanju priprema zimnice.
Recept kratak, posao veliki
Naša sagovornica objašnjava da je to zahtevan posao za koji je potrebno vreme i iskustvo, ali zato je rezultat neprocenjiv ukus i miris šipka u svakoj tegli bez ikakvih aditiva ili konzervansa, upravo onako kako su ga pre mnogo godina pravile naše bake.
[rev_slider alias=“oaza_mb“][/rev_slider]
Napominje da pekmez uvek priprema od 25 kilograma plodova šipka koje predhodno dobro opere i očisti. U velikoj oraniji šipak kuva oko dva i po sata povremeno mešajući, nakon čega počinje znatno teži posao. Skuvanu masu potrebno je tako vrelu ispasirati i u tom delu posla u pomoć obično pritekne snaja Mirjana i unuk Radovan.
Vrelu masu pasiramo i to je veoma teško i naporno, u početku smo radili ručno, ali smo morali nabaviti pasirku. Tako isceđenu kašu sipamo u šerpu i nastavljamo kuvanje još najmanje dva i po sata. Naravno dodajem i šećer. Kada sam napravila prvu turu podelila sam komšijama kako bih čula njihove ocene tako da sad pekmez pripremam da ne bude ni kiseo ni presladak. Znači pet sati samo kuvanja i mešanja, ali trud se isplati, pekmez od šipka je jedan od najlepših i najukusnijih.
„Prodavaću sve dok bude imao neko da kupi“
Kad nakon celodnevne pripreme pekmez konačno završi u teglicama, onda kako kaže Jelena Pešić, može malo da se predahne i namaže koje parče kako bi se ocenio ukus i aroma. Iako su tek počeli sa preradom šipka zadovoljni su interesovanjem kupaca. Nekoliko puta pekmez su prodavali na pijaci, ali ima i onih koji hoće sami po svom ukusu da pripremaju zimnicu pa za njih skuvanu i pasiranu šipkovu kašu sipaju u plastične balone od pet litara.
Ovaj šipkov poluproizvod prodajemo po 700 dinara – jedan balon, dok je tegla pekmeza 500, a manja 250 dinara. Mnogo je posla oko pripreme pa ovaj pekmez ne može biti jeftiniji, rekla nam je naša sagovornica, dodajući da će ovako raditi sve dok bude imala kome da proda, a sve što ne bude stigla da skuva i stavi u tegle isporučiće kao sirovinu jednoj firmi u Svilajncu sa kojom je njen sin već postigao dogovor.
Pogledaj: Zimnica po staroj recepturi – Lučena paprika za 20 minuta
Српски језик 
Slovenčina 
