BEOGRAD: Dobro je što je Skupština Srbije usvojila Zakon o klimatskim promenama, jer se taj zakon čeka veoma dugo, ali u njemu nije dobro pokriven deo koji se odnosi na prilagođavanje klimatskim promenama, izjavila je FoNetu direktorka Regionalnog programa Međunarodne organizacije za očuvanje prirode (WWF) Duška Dimović.
U serijalu razgovora Vidokrug posvećenih ekologiji, ona je istakla da je dobro da Zakon određuje čitav set pravila na kojima bi trebalo da počiva sistem smanjenja emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, prvenstveno ugljen dioksida i načina na koji će Srbija pratiti te emisije i o njima izveštavati.
Nije, međutim, nije dobro pokriven deo o prilagođavanju, jer posledice klimatskih promene na treba samo ublažiti, nego je neophodno i prilagoditi se njima, ukazala je Dimović.
Kako je predočila, ni u svetu, ni u Srbiji, nije usmereno mnogo pažnje na to prilagođavanje, što pokazuje izveštaj UNEP, po kojem 95 odsto finansiranja za ekologiju ide na ublažavanje posledica.
Govoreći o važnosti prilagođavanja klimatskim promenama, Dimović je rekla da promene podsećaju ljude da zavise od prirode, prirodnih resursa i ciklusa i da će rešenja zasnovana na prirodi pomoći u prilagođavanju.
„Ako uništavamo zaštićena područja, neće imati odakle da nam dođu rešenja za prilagođavanje klimatskim promenama“, obrazložila je ona i napomenula da je rešenje donekle u tehnologiji, ali da ne možemo bez očuvanih eko sistema.
Osvrćući se na vidljive posledice klimatskih promena, pomenula je sve češće promene vremenskih prilika i podsetila da su se nekada smenjivala četiri godišnja doba, dok se sada događa da se u jednom danu smene kiša, sneg i sunce.
To se odražava ne samo na ljude, već i na biljke, jer ako biljka procveta, a potom zamrzne, neće biti voća. Takođe, ako biljka procveta prerano, neće istovremeno biti oprašivača i biljke, objasnila je Dimović.
Srbija će se u budućnosti sve više suočavati sa ekstremnim poplavama i sušama, predvidela je ona i podsetila da je Srbija nekada imala jednu sušu u dekadi, sada ih ima dve, a do kraja veka se očekuje da ima osam ekstremnih suša u dekadi.
„Mi smo već sada povisili globalnu temperaturu u Srbiji za jedan stepen. To znači na nivou klime, i to je razlika kao kada ljudi imaju temperaturu 37 ili 37,5, što nije isto“, ilustrovala je Dimović.
Na pitanje šta je rešenje i šta bi Srbija mogla da uradi da bi ostala na dve suše po dekadi, ona je odgovorila da adaptiranje na klimatske promene mora da bude deo sveukupnog razvojnog plana za celu zemlju.
Ukazala je da se u gradovima sve češće seku parkovi i drveće, uprkos tome što pomažu u regulaciji klime i izuzetno su važni da bi primili višak vode onda kada se očekuju poplave, jer beton to ne može.
[rev_slider alias=“matis-namestaj-novooo“][/rev_slider]
Srbija bi, prema njenom stavu, trebalo da se usmeri na smanjenje dobijanja energije iz termoelektrana, ali i na energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije.
Ne znači da su svi izvori te energije dobri za prirodu, objasnila je Dimović i podsetila na probleme sa mini hidroelektranama, za koje smatra da nisu vid zelene energije.
Pogledaj: Novi konkursi Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo
Српски језик 
Slovenčina 
