Ambrozija, korov je koji nam svake godine u ovom periodu zagorčava život. Stotine hiljada ljudi u Srbiji bori se i traži lek protiv alergije. Doktor Radojica Stošović, alergolog KCS istakao je za RTS da lek postoji – dobro poznata vakcina. Apelovao je na pacijente da traže pregled alergologa, koji jedini može da kaže kada je ta imunoterapija potrebna.
Poslednjih godina beležimo veoma veliki porast broja bolesnika koji se javljaju s tipičnim simptomima alergija disajnih puteva, naročito u periodu cvetanja polena korova.
Doktor Radojica Stošović, argeolog iz KCS istakao je gostujući u Jutarnjem programu, da je taj trend prisutan poslednjih nekoliko decenija i da je on samo nastavak ranije objavljenog za koji medicina zna, a prisustvo alergija nazvao epidemijom.
„Ta alergija je uzrok onoga što nazivamo bolešću 21. veka, što znači da je taj broj koji beležimo u našim ambulantama u skladu sa datim trendovima u epidemiološkom kretanju alergijama“, objašnjava alergolog.
Stošović potrđuje da je ambrozija jedan od najučestalijih, najopasnijih i najalergogenijih polena koji zagorčava život, ali tu su i drugi korovi, polen crnog pelina, bokvice, kiselice i ostalih korova, koji nimalo ne zaostaju za ambrozijom.
Ističe da je njihova uloga veoma velika i da zato ima sve više osoba s tegobama, i mnogo više od toga.
Te osobe su umorne, pospane, dekocentrisane, nemaju uredan san, ne mogu da obavljaju svoje normalne fizičke aktivnosti, njihov kvalitet života je veoma narušen.
Vakcina da ili ne
Alergolog Stošović objasnio je da postoje tri generalne strategije koje se primenjuju u pristupu tim bolestima.
U prvoj se pacijentima savetuje strogo izbegavanje i kontakt s polenima korova što je u praksi malo izvodljivo.
Kod druge se najveći broj bolesnika oslanja na farmakološku terapiju koja je svima preporučena i koja je oslonac u borbi protiv alergija.
„Međutim, imamo trend koji je vrlo specifičan, 30 procenata bolesnika ne reaguje, odnosno nema dobar odgovor na lekove koje svakodnevno primenjujemo i onda se okrećemo trećoj strategiji koja je danas ključna, a to je primena imunoterapije ili dobro poznata vakcina“, naglasio je Stošović.
Ukazao je da lekovi odlično otklanjaju simptome bolesti, ali da ne mogu da izleče bolesnika, odnosno ne mogu da nateraju organizam da stekne toleranciju na te polene i da samim tim prestanu tegobe, a pacijent bude izlečen.
„To je jedan terapijski postupak kojim mi modulišemo ili menjamo imunski odgovor naših bolesnika koji imaju polensku alergiju i primoravamo njihov organizam da stvara toleranciju na prisustvo polena u vazduhu, a samim tim da izbegavamo nastavak alergija.
Neće imati prisustvo tegoba i smanjiće ih gotovo za polovinu, a neki neće imati potrebu za lekovima“, objasnio je alergolog
Gost Jutarnjeg programa istakao je da je ta terapija prisutna u modernoj formi i da ne zahteva odlazak kod lekara već se ona može primenjivati i u kućnim uslovima.
Veoma je korisno da svi biolesnici znaju da je tzv. sublingvaona terapija poslednjih decenija u sve većem zamahu. Potrebno je da se pacijenti informišu da lek pre svega postoji.
Stošović ističe i da mnogi lekari to ne znaju da kažu i ne govore svojim pacijentima. Zato apeluje na kolege, posebno na pacijente, da se obrate svojim lekarima, da traže pregled alergologa koji je jedini indikovan da kaže kada je ta imunoterapija potrebna.
„Ne moramo da trpimo, leka ima“, poručuje Stošović.
Ponašanje veoma važno
Dozvoljena koncentracija polena koja se toleriše u vazduhu prema odluci Evropske agencije za aerobiologiju je 32 polenova zrna po kubnom metru vazduha, sem za ambroziju gde iznosi osam zrnaca.
„Mi danas imamo preko 1.000 i 1.500 polenovih zrnaca i zato moramo da primenjujemo te mere“, upozorio je alergolog.
Savetuje da bi prozore trebalo otvarati kasno popodne i noću, a nikako ujutru, kada je visoka koncentracija polena.
„Trebalo bi maksimalno koristiti klima-uređaje u stanovima, kolima, pre svakog izlaska u prirodu uzeti terapiju, a po povratku oprati garderobu i isturširati se i otkloniti polen koji smo doneli sa sobom“, poručio je dr Radojica Stošović.
Српски језик 
Slovenčina 
