Berba kajsija počela je u proseku tri nedelje ranije nego što je uobičajeno. Kako su istakli na Poljoprivrednom fakultetu u Univerziteta u Novom Sadu, rodila je generalno manje nego lane, budući da su prošle godine kajsije prerodile, a u delu za sada je i mraz dobrano obrao rod.
Prema prvim procenama, u dobrim zasadima prinos je 20-25 tona, a kod nekih sorti ide i do 40 tona kajsija po hektaru, piše Poljoprivrednik.
Ipak, berbu kajsija je otežao i grad koji je zadesio Srbiju samo sedam dana pred njihovo branje.
Na samo sedam dana pred berbu kajsije grad je oštetio voćnjake, nevreme praćeno gradom bilo je snažno, padao je mešovit grad, bilo je krupnijih i sitnijih ledenica. Sagledana je šteta i odmah su evidentni udarci na plodovima.
Profesor Svetomir Stamenković kaže da je pregledima utvrđeno da je više od 95% oštećenih plodova voća.
– Neki plodovi su totalno uništeni i veliki broj plodova je na zemlji, ti plodovi su praktično izgubljeni. Ono što je ostalo na granama potrebno je u narednom periodu zaštititi. Može da se nešto izvuče, da se spasi, jer, ako se ne preduzmu mere zaštite, sve će to propasti. Dakle, savetujem proizvođačima koje je zadesio grad da izvedu tretiranje što pre moguće, čim uslovi dozvole da zaštite ono što je ostalo, jer to što je ostalo može da ode u industriju, tako da proizvođači mogu da iskoriste bar jedan deo tih oštećenih plodova i poboljšaju svoj budžet – rekao je Stamenović.
On je naglasio da je tretiranje obavezno kod svih voćnih vrsta, kao i kod ratarskih i povrtarskih kultutre koje je grad oštetio.
– Nama predstoji prijava osiguravajućim kućama da oni izađu na teren, da vidimo kako će to proceniti i nadamo se da će biti realni u proceni, proizvođači uvek kažu, hoćemo da se osiguramo, ali da to uvek bude realna procena. Kajsija je stradala sedam dana pred berbu, spas je tako što će ići u industriju za rakiju, kompote i sokove, što je jedini način da se oštećeni plodovi kajsije iskoriste – zaključio je Stamenković.
Српски језик 
Slovenčina 
