Protekle nedelje, popularna Grčka letovališta pogodile su velike poplave. Svi smo imali prilike, na gotovo svim medijima pa i društvenim mrežama da vidimo fotografije i video zapise koji su podsećali na pravi potop – vodena bujica nosila je sve pred sobom.
Prošlo je nekoliko dana, situacija se smirila, a Grci, ali i turisti izborili su se, srećom bez žrtava. Ono što je ostalo kao uspomena jesu komentari naših ljudi ovde upućeni našima koji su tad bili u Grčkoj – „tako vam i treba kad ste svi navalili na tu Grčku. Ili „evo u Srbiji prelepih mesta za letovanje koliko hoćeš, a vi hoćete u Grčku, eto samo da biste rekli kako letujete tamo“.
Zapitala sam se koja je to ljudska osobina? Da li je uopšte ljudska? Jer su zavist i ljubomora male mace naspram ovog gore pomenutog. Dakle drznuli se ljudi da odu u Grčku i sad ćete da igrate Dodole oko vatre da im prizovete kišu, pokvarite letovanje i onda će da vam bude lakše? Ako će već neki od vas ostati kući ovo leto, bar da onima koji odu bude gadno vreme pa da lakše podnosete celu situaciju.
Hvala Bogu, žrtava i povređenih nije bilo, ne treba nikog da žalimo, ali čemu ovakvi komentari? Pa zar nam nije dosta „da komšiji crkne krava“ razmišljanja, zar nismo shvatili da će nas to uvek samo vući unazad? Ideš na letovanje u Grčku, Crnu Goru, Maldive, Soko Banju, ili kod babe na selo – super, ne ideš nigde – opet super. Pametni, ali pre svega dobroćudni ljudi ce uživati na godišnjem provedenom u dvorištu u kineskom gumenom bazenu dok se vazduhom širi „miris“ domaćih životinja, a tišinu razbijaju ćurke i ostala živina.
Ti isti ljudi će se radovati ako rođaci i komšije putuju kojeguda svake godine, i sa njima će pregledati fotografije i smejati se anegtotama – ovih što su putovali na Maldive, ali i ovih drugih sto su „putovali“ do dvorišta.
Previše se merimo po tome ko gde letuje, ko gde šopinguje, ko koga ima za prijatelja, ko šta jede…. Ne daj Bože da spomenem da nešto kupujem u jednom od najjeftinijih trgovačkih lanaca kod nas, odmah sledi ono čuveno „ne znam, ja tamo retko ulazim, ma nikad ne idem u te radnje“ da bi mi stavili do znanja da imaju dovoljno para i da tamo ne moraju da kupuju.
Ne objašnjavamo se dalje, ali iz svega ovog shvatam da živimo da bismo merili svaku izgovorenu reč. Svaku kesu koju unesemo u kuću, svaku novu majicu, svako letovanje.
Nisam nikad bila u Grčkoj, možda jednog dana odem, a možda ne odem nikad u životu. Ovo leto možda celo provedem kući, a možda odemo negde na par dana. Možda, a možda i ne. Ne znam.
Moja kuma putuje u Tursku, sestra u Grčku, na moru su, kao što vidim mnogi prijatelji sa fejsa, i želim im od srca puno sunca, kupanja, puno peska u kupaćem, malo crvenog nosa, ali pre svega ljubavi, osmeha i radosti da podele sa voljenima. Ove tri poslednje stavke želim i onima koji ne idu nigde pa će im onda biti lepo i sa sopstvenim mislima i dušom gde god da letuju.
Српски језик 
Slovenčina 
