Boris Stanivuk iz Maglića ovih dana bere maline koje su rasle i dozrele bez kapi hemije. Ručno održava zasad, kopa i plevi jer smatra da su ljudski rad i dodir ruke neprocenjivi za biljku, a maline prihranjuje samo prirodnim sredstvima koja jednostavno uzima iz svog okruženja, a koja mu donose odličan i kvalitetan rod, piše Agroklub.
Maline zaliva bunarskom vodom koja prolazi kroz dva filtera kako bi se odstranile sve nečistoće.
Ne koristi hemijska sredstva već malinu neguje i prihranjuje domaćim ceđenim tečnim đubrivima na bazi ljusaka od jaja, koprive, maslačka, algi i kišnice.
„Zasad maline na sedam ari posadio sam pre tri godine, to je bašta u kojoj smo nekada sadili povrće. Deda i baba su me mnogo toga naučili, a pre svega da se okrenem prirodi. Pre tri godine nabavio sam kvalitetne sadnice maline sorte Polana, obzirom da je veoma popularna u našem kraju i započeo proizvodnju. Pratio sam svaku etapu u razvoju i trudio se da sadnice budu zdrave“, kaže Stanivuk i dodaje da je cela porodica uključena u posao tako da su ponekad 24 časa u malinjaku, jer posla ima i oko navodnjavanja, prihrane, a najviše sad oko branja, pakovanja, prerade.
[rev_slider alias=“kasica-s-„][/rev_slider]
Ljuske od jajeta i alge iz akvarijuma za zaštitu
Sagovornik „Agroklub“ kaže da je pre sadnje parcelu dobro pripremio, zemljište je nađubrio sa 12 tona stajskog đubriva, a njegove maline nikada nisu tretirane hemijskim sredstvima, u zaštiti koristi isključivo plavi kamen, a prihranjuje posebnim, potpuno prirodnim sredstvom.
„Skupljam ljuske od jaja i nakon što se dve nedelje suše na suncu meljem ih i ubacujem u kišnicu. U drugo bure potapam koprivu i maslačak, te nakon nekoliko dana cedim obe tečnosti i mešam ih. Obzirom da imam i dva veća akvarijuma u kojima su ribice okružene crnim, crvenim i zelenim algama, vodu takođe filtriram i koristim kao i alge koje posebno potapam u vodu i dodajem prilikom prihrane, koju obavljam kroz sistem za navodnjavanje kap po kap.“
Dobra priprema zemljišta i organska zaštita daje najukusnije plodove
Kako voćar iz Maglića kaže, plod je slađi, tvrđi i kvalitetniji nakon ovakvog načina prihrane, a daje više roda za oko 10 do 15 odsto.
„Okrenuo sam se prirodi jer u njoj se uvek mogu naći rešenja za brojne probleme. Šta nudi priroda to i uzimam“, kaže Stanivuk.
Pune ruke posla
Kako kaže Boris za Agroklub, za razliku od predhodne godine kada je malina rodila, a cena bila niska – 90 dinara, ove godine rod je takođe odličan, a i cena je dobra (trenutna 350 dinara). Sve što uberu prodaju u Magliću, Bačkom Petrovcu i okolnim mestima na pijacama, a praktikuju i kućnu dostavu. Njegova porodica i on izlaze u susret svojim kupcima te pripremaju i sveže ceđeni sok, sirup, pekmez, slatko, domaći liker, a za one koji ne vole semenke u pekmezu ili soku maline pasiraju.
„Imamo pune ruke posla, evo za danas je naručeno 48 kilograma maline, 14 kg pekmeza i 22 litara soka, ali tu je i moja supruga i roditelji koji uvek pomažu kad ko ima vremena.“
Iz turizma na svoj posed
Stanivuk ovako uzgaja i povrće za svoju porodicu, a višak proda ili pokloni prijateljima uz objašnjenje da je veliki protivnik upotrebe hemije, te odgovorno tvrdi da ono što jede i pije njegova porodica nudi i drugima.
Osim malina Stanivuk ima i mladi zasad koji broji 44 stabla različitih sorti šljive, najviše čačanske lepotice, a u voćnjaku je našao mesta i za čokote vinove loze, kao i aroniju i borovnicu, a planira da zasadi i kajsiju.
„Kupio sam zemljište pored ovog malinjaka tako da ću uskoro imati 18 ari, a zasadiću još maline i kupinu sorte Loh Nes. Bio sam zaposlen u turizmu ali mi se ovaj posao više dopada, sada s pravom mogu da kažem da mi je veliko zadovoljstvo da radim na svom posedu, u čistoj prirodi i uvek sam sa porodicom, a ni finansijski rezultati ne izostaju“, kaže na kraju razgovora Boris Stanivuk.
Pogledaj: Pčelarstvo se suočava sa teškim i neizvesnim periodom (VIDEO)
Српски језик 
Slovenčina 
