Velika Britanija zvanično je napustila Evropsku uniju posle 47 godina članstva. Ujedno, do razlaza je došlo tri godine pošto su građani Britanije glasali na referendumu.
Ovaj istorijski trenutak istovremeno su obeležile i proslave i protesti.
U Škotskoj, gde je većina glasala za ostanak u EU, građani su palili sveće, dok su u Londonu pristalice Bregzita organizovale žurku ispred parlamenta.
Britanski premijer Boris Džonson obećao je da će ujediniti zemlju i povesti je napred.
U poruci objavljenoj na društvenim mrežama, Džonson je rekao: „Za mnoge je ovo neverovatni trenutak nade, za koji su mislili da nikada neće doći“.
[wonderplugin_slider id=67]
„A mnogo je i onih koji su uznemireni i osećaju se izgubljeno. Tu je i treća, možda i najveća grupa, koja je počela da se brine da nema kraja političkim prepirkama“.
„Razumem sva ta osećanja, a moj i posao vlade je da ujedinimo zemlju i povedemo je napred“.
Džonson je dodao da se EU, uz sve dobre strane i kvalitete, promenila u prethodnih 50 godina na nači koji više ne odgovara Britaniji.
„Večeras je najvažnije da kažemo da ovo nije kraj, već početak. Ovo je trenutan prave nacionalne obnove i promene“.
Kako je Britanija obeležila ovaj trenutak?
U pabovima širom Britanije su organizovane Bregzit žurke, na kojima su ljudi zajedno odbrojavali do istorijskog trenutka.
Više stotina građana i građanki okupilo se ispred parlamenta u Londonu, pevali su patriotske pesme, a obratili su im se i političari koji su se zalagali za Bregzit, uključujući Najdžela Faradža.
Proevropski orijentisani građani su organizovali marš u Vajtholu u znak oproštaja od EU, dok su u Škotskoj građani palili sveće.
U Severnoj Irskoj, grupa Pogranične zajednice protiv Bregzita organizovala je nekoliko protesta u mestima blizu granice sa Republikom Irskom.
Nikola Stardžen, škotska premijerka, rekla je u Edinburgu da su građani Škotske protiv svoje volje izvedeni iz EU.
Govoreći u Kardifu, velški premijer Mark Drejkford, rekao je da je Vels ostao evropska nacija.
Šta je sledeće?
Građani Velike Britanije neće odmah osetiti velike promene.
Većina zakona EU nastaviće da se primenjuje, uključujući one koji se odnose na slobodno kretanje ljudi – do 31. decembra, kada se završava prelazni period.
Velika Britanija želi da sa EU potpiše trajni sporazum o slobodnoj trgovini, poput onog koji Unija ima sa Kanadom.
Ali evropski lideri su upozorili da je pred Britanijom velika borba da ispoštuje vremenske rokove.
Evropska komesarka Ursula fon der Lejen kazala je da će se Britanija i Brisel tokom predstojećih pregovora boriti za sopstvene interese.
Ona je odala priznanje građanima Britanija za doprinos koji su dali da EU postane jača i dodala da je poslednji dan bio emotivan.
Emanuel Makron, predsednik Francuske, rekao je: U ponoć, prvi put za 70 godina, jedna zemlja će napustiti EU.
„To je istorijski alarm koji bi morao da se čuje u svakoj od zemalja članica“.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je upozorio: „Što se Britanija više bude udaljavala od standarda EU, to će imati manji pristup zajedničkom tržištu“.
U Briselu je britanska zastava sklonjena sa mesta ispred zgrade Evropskog parlamenta, a zamenila ju je zastava EU.
Šta kaže Amerika?
Vudi Džonson, američki ambasador u Britaniji, rekao je da je predsednik Donald Tramp pristalica Bregzita.
Amerika će nastaviti da održava posebne odnose sa Britanijom.
„Ti odnosi će nastaviti da se razvijaju i jačaju sada kada za Britaniju počinje nova, uzbudljiva era“, navodi se u Džonsonovom saopštenju.
On je dodao da je moguće da će ponekad biti neslaganja.
„Sada kada je Britanija preuzela kontrolu nad sopstvenog trgovinskom politikom, radujemo se postizanju sveobuhvatnom sporazuma koji će doneti doneti prosperitet i otvoriti nova radna mesta u obe države“.
[wonderplugin_slider id=26]
Kako smo došli do ovde?
Velika Britanija se priključila Evropskoj ekonomskoj zajednici 1. januara 1973. godine i to iz trećeg pokušaja.
Dve godine kasnije građani su na prvom referendumu odlučili da Britanija ostane deo ove zajednice.
Dejvid Kamerun, premijer iz redova konzervativaca, u junu 2016. održao je novi referendum pošto je trpeo sve veći pritisak partijskih kolega i Najdžela Faraža i njegova stranke koja se zalagala za nezavisnost.
Kameron je vodio kampanju da Britanija ostane u EU, ali je 52 odsto izašlih građana glasalo za Bregzit, dok je 48 odsto bilo protiv.
Predvodnik kampanje za izlazak iz EU bio je Boris Džonson, Kameronov stranački kolega.
Tereza Mej, Kameronova naslednica na premijerskoj funkciji, u više navrata nije uspela da dobiju podršku parlamenta za plan sporazuma sa EU o izlasku Britanije.
Ona se povukla i na mesto premijera došao je Džonson koji prvobitno takođe nije dobio podršku parlamenta za plan o sporazumu sa EU i sprovođenju Bregzita.
Ipak, ne izborima u decembru prošle godine, Džonson je osvojio većinu od 80 mesta u parlamentu i to ponajviše zahvaljujući obećanju da će sprovesti Bregzit do kraja.
Poslanici novog saziva parlamenta odobrili su Džonsonov plan krajem decembra.
Српски језик 
Slovenčina 
