Zamislite breskve teške i do 400 grama po plodu, a sve je to postignuto bez utrošene kapi vode. U čemu je tajna voćara iz Kulpina? Kako iskusni Jan Francisti iz okoline Novog Sada to postiže?
Kako piše Agroklub, Jan Francisti je iskusni voćar koji se uzgajanjem breskvi bavi već više od 20 godina. Breskvičnjak je zasadio na dva jutra svoje zemlje na kojima gaji čak osam različitih sorti. Pored njih, u svom voćnjaku takođe je ekperimentalno posadio i dunju na nekih pola jutra zemlje.
Tu su i ranije i kasnije sorte
Sadnice je posadio tako da mu pokriju čitavu sezonu berbe. Ima i ranije, ali i kasnije sorte koje dozrevaju u rasponu od nedelju dana jedna za drugom, do čak mesec dana. Ovakva praksa mu omogućava da dnevno provede oko četiri do pet sati u voćnjaku prilikom berbe. Osvrnuo se i na problem prilikom angažovanja berača za rad u voćnjaku.
„Time što sam ovako koncipirao voćnjak, ne zadržavam berače dugo u svom voćnjaku, najviše mesec i po dana, jer se nadničari sve teže nalaze, a i ko ima vremena da u breskvičnjaku provede čitavo leto?“, kaže Francisti i dodaje da puno vremena provodi sa mladima u voćnjaku učeći ih kako treba prepoznati i ubrati zrelu voćku i odložiti je, s obzirom da je u pitanju izuzetno osetljiva voćka.
Što se ne proda – ide u rakiju
Sve što proizvede, prodaje sam. Ima svoju tezgu na pijaci u Kulpinu, ide i do Bačkog Petrovca, a ponekad svrati i u Maglić kada je pijačni dan. Ljudi ga poznaju, pa se desi da svrate kod njega kući pa prodaje i na kućnom pragu. A sve što ne proda – pretvori u rakiju. Kaže da se ništa ne baca i da je njegova rakija od breskve odlikovana brojnim plaketama i da je kvalitet potvrđen i na međunarodnoj sceni u Slovačkoj.
Može i bez navodnjavanja
Francisti nam je otkrio kako je njegov breskvičnjak pun velikih i zdravih plodova bez potrošene ijedne kapi vode i postavljanja sistema za navodnjavanje.
„Beše to jako davno. Na poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu sam upoznao jednog starog voćara koji me je posavetovao da svakoj sadnici frezujem površinsko korenje nekih 30cm ispod zemlje. Time se uništava površinsko korenje sadnice i ona prestaje da traži vodu na površini, već razrasta korenov sistem i tera ga u dubinu na kojoj i traži vodu.“
Kuplinski voćar je dva, tri puta „frezovao“ svoje sadnice i do dana današnjeg, njegovom voćnjaku suša ne može praktično ništa. Sadnice koje je zasadio pre više od 10 godina, imaju u proseku od 15 do 20 cm u prečniku, a stabla su zdrava i snažna. Za dunju planira isti tretman.
„Svaki put kada me neko pita kako uspeva proizvodnja bez navodnjavanja, uvek se setim tog starog voćara od pre toliko godina i uvek podelim dobar savet sa svima. Izuzetno sam mu zahvalan i rad sam da pomognem svakome ko želi da se upusti u voćarstvo“, kaže Francisti.
Српски језик 
Slovenčina 