Trgovci traže od kupaca lične podatke kada plaćaju na rate kako bi zaštitili sebe od novčanih kazni u slučaju da je ček neispravno popunjen.
„Kada sam hteo da na rate platim porodično putovanje, zaposlena u jednoj turističkoj agenciji odbila je da primi uredno popunjene i ispravne čekove sve dok na poleđini ne napišem broj telefona i lične karte. Iako sam joj rekao da se na ovaj način pravi zakonski prekršaj, nije želela da napiše ugovor o putovanju“, naveo je jedan građanin za „Politiku“.
Ova praksa se, međutim, osim u agencijama odomaćila i u svim trgovinama u kojima se potrošači uslovljavaju na isti način. Bez ličnih podataka nema ni kupovine ni usluge.
Kako saznaje „Politika“, banke nemaju nikakav interes da zahtevaju od trgovaca da traže kupcima, odnosno klijentima banaka, da svoje lične podatke upisuju na poleđini čeka koji je zakonsko sredstvo plaćanja. Ček se smatra ispravnim ukoliko ga je vlasnik ispravno popunio. Jedini zaključak koji se nameće jeste da trgovci na ovaj način osiguravaju sebe, jer prema Zakonu o čeku snose posledice ukoliko on nije pravilno popunjen.
Naime, po članu 25. ovog zakona trgovcu ili pružaocu usluge sledi kazna „ako trasira ček bez datuma ili sa neistinitim datumom izdanja“, i to dva do 10 odsto od iznosa čeka. Isto će se dogoditi i ako primi ček, prenese ili isplati, iako zna za njegove nedostatke (nepravilno popunjen, oštećen). Trgovci, dakle, ostavljaju sebi prostor da ukoliko je došlo do greške prilikom popunjavanja čeka lakše stupe u kontakt sa kupcem i izbegnu nepotrebne troškove, prenosi „Politika“.
[wonderplugin_slider id=26]
„Praksa da se na poleđini čeka upisuju lični podaci prilikom kupovine u trgovinama i turističkim agencijama je nedozvoljena obrada podataka“, izjavio je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.
On je za „Politiku“ podsetio da Zakonom o čeku nije regulisano pitanje upisivanja imena, prezimena, broja lične karte i broja telefona na poleđini čeka, kao i da primalac čeka nema zakonsko ovlašćenje za takvu vrstu obrade podataka o ličnosti.
Kako je objasnio, za takvu obradu podataka možda bi moglo da se tvrdi da postoji osnov u članu 12 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji ostavlja mogućnost da se, „ako je nužno u svrhu izvršenja obaveza određenih ugovorom između prodavca i kupca, obrada podataka može izvršiti i bez posebnog pristanka“, ali da je ta odredba izuzetak.
„Da li su neophodni i broj lične karte i telefona, da li je nužno upisivati ih na poleđini čeka i koliko to sve ima smisla. Pogotovo, s obzirom na pouzdanost podataka jer je krajnje neizvesno da li neko proverava tačnost broja lične karte, pogotovo broja telefona“, rekao je Šabić.
O tome šta treba uraditi ukoliko trgovac prodaju uslovljava ostavljanjem tih podataka, Šabić kaže da uvek „sugeriše otpor“ građana.
„Ako uskrate podatke i zbog toga ostanu bez robe ili usluge neće doći do nezakonite obrade podataka, ali će doći do nečeg drugog takođe nezakonitog. Bez zakonom predviđenog razloga niko ne bi smeo da vam uskraćuje prodaju robe ili pružanje usluge i u takvim situacijama građani bi trebalo da mogu da računaju na pomoć državnih organa nadležnih za zaštitu potrošača i inspekcije“, rekao je Šabić.
Poverenik je podsetio i da nijednim zakonom nije predviđeno da trgovac prilikom reklamacije proizvoda uzima lične podatke od kupca i dodao da je ta obaveza uvedena u sistem zahvaljujući obrascu NI (nalog za ispravku) koji je uvršten u Pravilnik o načinu vrsenja ispravke.
Српски језик 
Slovenčina 
