Na Međunarodni dan borbe protiv siromaštva veliki broj ljudi u svetu ne može da zadovolji osnovne životne potrebe i živi ispod granice siromaštva. U Srbiji 267.949 građana koristi novčanu socijalnu pomoć.
Najugroženije je stanovništvo na selu, deca i mladi, neobrazovani, nezaposleni i neaktivni nosioci domaćinstva. U veoma teškom položaju su i mnogočlane porodice, samohrani roditelji, osobe sa invaliditetom i njihove porodice.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević kaže za RTS da je pravo rešenje ulaganje u mlade i donošenje Zakona o socijalnim kartama.
Zoran Đorđević je gostujući u Dnevniku RTS-a rekao da je zadatak ministarstva i vlade iskorenjivanje siromaštva.
[wonderplugin_slider id=174]
„Mi ne želimo da demagoški pričamo da nešto postoji, već da svojim koracima i delima pokažemo da idemo ka tom cilju“, istakao je Đorđević.
Put ka tome je, kako je istakao, Zakon o socijalnim kartama čije se usvajanje očekuje tokom jesenjeg zasedanja parlamenta.
„To je prvi korak da vidimo kakva nam je struktura stanovništva, da državna davanja koja se povećavaju svake godine idu na pravu adresu. Da oni kojima je to najpotrebnije dobijaju u većoj meri, i da taj novac koji država daje, a on nije mali, ode na pravu adresu“, naveo je Đorđević.
Srbija je među zemljama koje za socijalnu zaštitu izdvajaju najmanje u Evropi, 3,3 puta manje od evropskog proseka. Manje izdvaja samo Rumunija.
„Mi moramo da idemo ka tome da nećemo samo da dajemo kroz davanja, jer je to nešto čime se samo privremeno gasi požar, a morate suštinski nešto da promenite. Ovaj dan ćemo posvetiti onim najmlađima, na njima je budućnost. Mi želimo da buduće generacije nemaju problem koji mi imamo danas. Da ne dajemo više para, već da vidimo kako da pružimo mogućnost da oni imaju zaposlenje, da obrazujemo pravi kadar, da mogu da rade, zasnuju porodicu, da ne očekuju da im država daje pare, nego da mogu svojim radom da to ostvaruju i da na taj način imaju sigurnost“, kazao je Đorđević.
Posebna pažnja usmerena na porodicu
Socijalne karte će, kako je objasnio Đorđević, ako se gledaju deca i selo, pokazati trenutno stanje.
„Želimo da podstičemo da ta deca danas imaju pravo na obrazovanje, da se obrazuju u onoj sferi u kojoj će sutra imati posla, i da pomažemo tu porodicu, jer ako dete živi u porodici koja ima neku socijalnu sigurnost ono će jednog dana moći da ostari kvalitetno obrazovanje“, rekao je Đorđević.
Dodaje da su ranije, tokom izrade zakona, neke kategorije isključene, jer imaju neku imovinu, a da tu imovinu ne mogu da koriste.
„Mi želimo sve to da promenimo. Imamo dosta ranjivih kategorija kojima želimo da posvetimo pažnju, kao što su na primer slepe i slabovide osobe, među kojima ima dosta visoko obrazovanih ljudi koji nemaju posao“, istakao je Đorđević.
Dodaje da je kroz razne zakone posebna pažnja usmerena na porodice.
„Znamo kada je višečlana porodica da je rizik sve veći i veći. U Srbiji 400.00 dece ostvaruje neki dodatak koji ima kao dete, da bismo smanjili rizik od siromaštva. Siromaštvo nije nastalo sada, nego kada država prolazi kroz neku krizu, kada postoji neodgovornost. Taj recidiv naše prošlosti mora nekada doći na naplatu. Sigurno neće država da zaboravi one koji su siromašni ili se nalaze na granici siromaštva“, kazao je Đorđević.
Nije ideja da svi žive u gradu
Prema njegovim rečima, država će da ulaže sve više, ali to nije rešenje.
„Pravo rešenje je ulaganje u mlade, decu, da se školuju, da pravimo za njih nova radna mesta, da ostvaruju neke prihoda, da oni prave svoje porodice i da stiču neku imovinu. To je garancija da nećete imati siromaštvo“, dodao je Đorđević.
[wonderplugin_slider id=136]
Ministar za rad i socijalna pitanja navodi kako nije ideja da svi žive u gradu.
„Kad radite na selu i kad imate imanje, što mi suštinski želimo da podstaknemo, trebalo bi da može da kaže da sa svoje dve ruke može nešto da uradi, čak i da mu neko ništa ne da. Ranije smo imali jednu potpuno pogrešnu politiku u kojoj se nije vodilo računa o selu“, kazao je Đorđević.
Nerealno je, smatra, da neko 12 godina urušava sistem, a da se za tri godine nešto promeni.
„Trideset godina se provlači da će biti socijalnih karata. Sada radimo Zakon o socijalnim kartama, koji će nam omogućiti da ukrstimo podatke, da znamo strukturu stanovništva, i da kada imamo tu sliku pred nama, država to rasporedi na najpravedniji način – transparentno“, zaključio je Đorđević.
Српски језик 
Slovenčina 
