Mada je tema o različitom kvalitetu proizvoda za tržište istoka i zapada Evropske unije aktuelna već godinama, u Srbiji nikada nisu urađene analize koje bi pokazale kakvo je stanje na našem tržištu. Na ovo je juče upozorila Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS), ističući da analiza nema, već da samo postoje nagađanja i subjektivne ocene kupaca.
– Multinacionalne kompanije se već godinama pravdaju da kupci u različitim zemljama imaju i različite navike. To je najveća zloupotreba, kada je reč o kvalitetu proizvoda – kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača (NOPS).
Analize se, kaže, ne sprovode, jer potrošačke organizacije nemaju dovoljno novca, a za takva istraživanja su potrebna i velika sredstva. Ali nije, dodaje, samo novac problem.
– Kada smo pre nekoliko godina radili nezavisnu analizu kvaliteta mleka na našem tržištu, niko nije osporio nijedan rezultat. Ali, svi su pitali odakle nam novac i ko je to finansirao. U Srbiji i dalje polemišemo da li konkurencija podmeće informacije, umesto da razmišljamo o opštem dobru. Svi smo mi potrošači tih proizvoda – kaže Papović.
Podsetimo, istočni blok EU vodio je petogodišnju borbu da se zabrani dvostruki kvalitet proizvoda i zaustavi diskriminacija potrošača. Više analiza u različitim državama pokazalo je da je ta praksa uzela maha. U Hrvatskoj je, recimo, utvrđeno da je od 26 proizvoda čak 22 bilo lošijeg kvaliteta nego u Istočnoj Nemačkoj. Među njima bili su „nutela“, deterdžent „arijel“, „hip“ dečja hrana, „vudi“ viršle… Slično istraživanje u Slovačkoj dokazalo je da je polovina proizvoda iz njihovih radnji bilo lošijeg kvaliteta od istih u Austriji. Ovim povodom reagovala je i Višegradska grupa zatraživši da se se kvalitet ujednači, bofl ukloni sa tržišta Istočne Evrope i da se dvostruki standardi kazne. Posle ovih rezultata i pritisaka, EU je sprovela veliku studiju koja je pokazala da je u devet odsto proizvoda ustanovljen različit sastav, ali da to „ne znači nužno i da je kvalitet drugačiji”. Do odstupanja u sastavu, saopštili su, došlo je zbog navika i ukusa potrošača na pojednim tržišta.
– Upravo ovakve izjave jesu i najveća zloupotreba. Da li mi volimo čokoladu sa manje lešnika ili viršle sa manje mesa? Jasno je da su proizvođači imali uticaj na takve ocene – kaže Papović.
Međutim, revizijom Direktive o nepoštenoj poslovnoj praksi EU je konačno, u martu 2019, zabranila ovakvo ponašanje multinacionalnim kompanijama.
Iz zajedničkog budžeta tada je opredeljeno dva miliona evra za razvoj metodologije istraživanja i 800.000 evra za nova testiranja. Dogovoreno je i da će Evropska komisija u roku od tri godine dati ocenu o efikasnosti novih pravila uz mogućnost da ih dodatno pooštri. Direktivom je propisano i da će kazne za proizvođače koji plasiraju dvostruki kvalitet biti do četiri odsto njihovog godišnjeg prometa. Od tada, međutim, nije bilo dovoljno informacija da li se ovo zaista i poštuje, koliko istraživanja je sprovedeno u međuvremenu i da li je i jedna kompanija prekršila nova pravila i bila sankcionisana.
U Srbiji do sada nije bilo ozbiljnije inicijative da se takva praksa preispita.
– Nadamo se da će neko od nadležnih uvideti potrebu da se pokrene takvo istraživanje. Tim pre što je u članicama Istočne Evrope već dokazano da postoji diskriminacija kupaca u odnosu na one u „starim” članicama unije – ističe Papović, i dodaje da za sada možemo samo da nagađamo i da se nadamo da će Srbija indirektno imati koristi od propisa uvedenih u EU, pod pretpostavkom da će proizvođači poštovati takozvanu dobru poslovnu praksu. U NOPS-u ističu da je Srbiji, kao zemlji kandidatu za EU, zaista neopohodno jedno ovakvo istraživanje kako bismo i mi mogli da se pozicioniramo i vidimo gde smo po ovom pitanju. Kažu da su se tim povodom nekoliko puta obraćali nadležnima.
Biljana Borzan, članica odbora za zaštitu potrošača u EU i jedna od najglasnijih zagovornica ujednačavanja kvaliteta proizvoda na svim tržištima, rekla je nedavno da nema podataka kakva je situacija u državama van EU.
– Sve vlade bi morale da insistiraju na tome i spreče proizvođače da sprovode samovolju – kazala je Borzan za portal „Biznis”. Diskriminacija potrošača, prema njenim rečima, mora biti kažnjiva.
Српски језик 
Slovenčina 
