Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Atanasija Velikog, kog su tokom čitavog života proganjali jeretici. Malo je svetitelja koji su tako bezobzirno klevetani i tako zločinački gonjeni kao Sveti Atanasije.
Sveti Atanasije Veliki, arhiepiskop aleksandrijski rođen je u Aleksandriji 296. godine i već od detinjstva bio je naklonjen duhovnosti. Kao đakon arhiepiskopa Aleksandra, bio je na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji gde se proslavio svojom učenošću.
Doprineo je učvršćivanju pravoslavlja a naročito pisanjem Simvola vere koji je na Saboru i usvojen.
Posle Aleksandrove smrti izabran je za arhiepiskopa aleksandrijskog i u tom zvanju, sa manjim prekidima, ostao više od 40 godina.
Svetog Atanasija su tokom čitavog života proganjali jeretici. Progonili su ga carevi Konstancije, Julijan i Valent, jeretik Arije i njegovi sledbenici, episkop Jevsevije nikomidijski i mnogi drugi. Bio je prinuđen da se krije svuda: u bunaru, u grobu, u pustinji, po kućama, a dva puta je bežao i u Rim.
Od 47 godina episkopovanja, više od 15 je proveo u progonstvima i zatvorima. Lrijanci i melitijani su njegov izbor za episkopa dočekali sa neprijateljstvom i klevetama. Evsevijani su u njemu videli glavnu smetnju za svoja popustljiva stremljenja. Na saboru u Tiru 335. godine sveti Atanasije je opovrgao sve optužbe kojima su ga opterećivali, piše u delu „Istočni Oci 4. veka“, koje je izdao Hilandar.
Međutim, njegovi protivnici su naumili da ga pred Konstantinom ocrne kao vinovnika i uzročnika smutnje. Imperator mu je zaista zapovedio da se udalji iz Egipta na zapad, u Trir, premda je, u isto vreme, zabranio da se aleksandrijska katedra popunjava.
ŠTA KAŽE LEGENDA?
Na jugu Srbije do danas je živi legenda a o tome kako je đavo iskušavao Svetog Atanasija prerušivši se u najlepšu devojku koja ga je mamila da se odrekne Boga i pridruži joj se u obožavanju nečastivog. Sveti Atanasije je prozreo ovu prevaru i zamolio devojku da mu pokaže đavoljsku moć tako što će uskočiti u mali ćup. Ona je to učinila, a monah je odmah zatvorio posudu i bacio je u more. Legenda kaže da je ćup godinama plutao, sve dok ga nisu pronašli ribari koji su ga otvorili. Stari kažu da čim zagrmi, đavo pomisli da to ide Sveti Atanasije, uplaši se i odmah uskače u posude. Zato je važno da se na današnji dan svi sudovi drže čvrsto zatvoreni.
Atanasije je u Triru dočekan sa ljubavlju i poštovanjem. Za kratko vreme njegov uticaj se u gradu silno osetio u crkvenim krugovima. Njegovo ime se kasnije dugo čuvalo u pobožnoj uspomeni. Posle Konstantinove smrti 337. godine, sveti Atanasije je, zajedno sa mnoštvom drugih prognanika, dobio razrešenje da se vrati na svoju katedru. Narod ga je dočekao sa likovanjem.
Međutim, odmah su započele nove spletke neprijatelja. Evsevijani su ga optužili da se nezakonito vratio na katedru, bez saborskog opoziva svrgavanja na Tirskom saboru. Na njegovo mesto je bio upućen arijanski prezviter Pist, koga je za episkopa rukopoložio arijanac Sekund Ptolemaidski.
[rev_slider alias=“kasica-s-„][/rev_slider]
Bez obzira na jednodušnu zaštitu koju je doživeo na Aleksandrijskom saboru 339. godine, sveti Atanasije je ponovo svrgnut Antiohijskim saborom iz 340. godine. Na aleksandrijsku katedru je bio postavljen Grigorije Kapadokijac. On je u Aleksandriju upao sa vojnom silom i uz krvoproliće zauzimao hramove.
Sveti Atanasije je smatrao pametnim da se udalji iz Egipta. On se uputio u Rim, gde je na pomesnom saboru bio opravdan od kleveta i primljen u opštenje. Papa Julije ga je lično zaštitio. U Rimu su se oko Atanasija sabrali revnitelji monaških podviga, privučeni slavom egipatskih pustinjaka.
Tokom 343. godine sveti Atanasije je bio na saboru u Serdici, a 345. godine ga je Konstancije pozvao da se vrati u Egipat. On se u Aleksandriju vraća 346. godine. Sredinom pedesetih godina ponovo su se obnovile arijanske smutnje. Pod pritiskom imperatora Atanasije je ponovo svrgnut na saborima u Arlu (353. g.) i u Milanu (355. g.).
Početkom 356. godine u Aleksandriju je poslan vojskovođa Sirijan sa nalogom da uhapsi Atanasija. On se udaljio i sakrio u pustinju. Aleksandrijsku katedru je zauzeo novi episkop Georgije, a pravoslavni se podvrgoše žestokom progonu. Za izvesno vreme Aleksandrija je postala arijanski centar.
U njoj svoju propoved započinju Aecije i Evnomije. Za to vreme sveti Atanasije se skrivao u pustinji, među otšelnicima, u potpunoj samoći. Tada on piše i razašilje svoja glavna izobličavajuća i zaštitna dela. Njega su stalno tražili, ali bez uspeha. Iz ovog dobrovoljnog zatvora on se mogao vratiti tek za vreme Julijana, 361. godine.
STAJU VODENICE
U nekim krajevima Srbije, Svetog Atanasija slave vodeničari koji veruju da na današnji dan đavoli vrebaju u virovima, pa ni vodenice danas neće dobro da rade.
I, opet, samo na kratko. Uostalom, za nekoliko meseci svoga života u Aleksandriji on je uspeo da sazove i održi veliki sabor, znamenit po svojim odlukama (362. g.).
Krajem 362. godine on ponovo beše proteran u gornji Egipat, gde je ostao do Julijanove smrti. Susrevši se najpre u Antiohiji sa novim imperatorom Jovijanom, sveti Atanasije se 364. godine vraća u Aleksandriju.
Međutim, on još jednom beše prisiljen da se udalji iz Aleksandrije 365. godine zbog Valentovog ukaza koji je nalagao da se prognaju svi oni koji su bili prognani za vreme Konstancija, a vraćeni za vreme Julijana. Na navaljivanje naroda, ta odluka je posle četiri meseca bila povučena. Ostatak svojih dana sveti Atanasije je proveo u Aleksandriji u književnom i pastirskom radu.
Malo je svetitelja koji su tako bezobzirno klevetani i tako zločinački gonjeni kao sveti Atanasije. Trpeljivo, sa jasno usađenom istinom i verom u sebi, uspeo je da istraje do kraja. Tek pred smrt proživeo je jedan miran period, a potom se, 373. godine upokojio. Malo pre smrti rukopoložio je svog prejemnika, episkopa Petra.
Српски језик 
Slovenčina 
