Srpska pravoslavna crkva obeležava danas zimski Krstovdan, dan koji se slavi uoči Bogojavljenja.
Praznik se slavi kao uspomena na prve hrišćene koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi. Zimski Krstovdan slavi se uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike.
U kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta, na kojem je na Golgoti razapet Hristos.
U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija, uz ritual velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje. Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja.
[wonderplugin_slider id=67]
Na Krstovdan se uvek posti, i to strogo na hlebu i vodi.
U nekim mestima u Srbiji postoje običaji da se uoči praznika krst stavi u vodu i da se unese u crkvu, ako se smrzne veruje se da će godina biti plodna, u suprotnom cela godina će biti loša.
Prema narodnim običajima u nekim delovima Srbije na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća.
Na Krstovdan su se, prenose hroničari, jeli ostaci badnjedanskog pasulja i – spremane su pihtije. Ali kako je Krstovdan posni dan, to su ih jeli sutradan, na Bogojavljenje.
[wonderplugin_slider id=26]
Српски језик 
Slovenčina 
