Sedamnaestogodišnji A.G. iz Kulpina, najsrećniji je kada dva puta nedeljno odlazi u Novi Sad, kako bi pohađao školu. To je možda neobično za jednog tinejdžera ali A.G. je mladić sa posebnim potrebama i Škola za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović“ je njegov prozor u svet.
Tamo su mu drugari, nastavnici, prijatno okruženje, aktivnosti prilagođene njegovim potrebama i mogućnostima i išao bi on sigurno i češće ali nema prevoz, pa sa personalnom asistentkinjom mora da ide autobusom a sve mu to otežavaju i problemi sa kretanjem koje ima a nema ni pravo na besplatne ortopedske cipele.
– Autobus iz Kulpina kreće u 7.45, a stiže u Novi Sad nešto posle 9 časova. Sada zbog radova na putu, autobus ide zaobilaznim putem. Kada dođemo na stanicu u Novi Sad, onda idemo na gradski bus do čije stanice treba da pešačimo oko 500 metara, što je detetu koje ima ortopedskih problema opterećenje. U školu stižemo oko 9.30, što znači da mu put od kuće do škole traje skoro dva sata – priča za „Luftiku“ Lidija, personalna asistentkinja.
Za ovog tinejdžera Lidija ima samo reči hvale. Uprkos svim problemima koje ima, vrlo je socijalan, sarađuje i ništa mu nije teško.
– Dete je divno, uživa u školi sa svojim drugarima. Tokom puta me stalno zapitkuje o nečemu što vidi na ulici i sve komentarše sa oduševljenjem. Vidi se da mu nedostaje društvo. U školi lepo reaguje, ima tamo drugare, nastavnike, svi ga znaju, raduje se druženju koje veoma pozitivno utiče na njegov socijalni život – objašnjava Lidija.
Opština plaća troškove prevoza a personalnog asistenta humanitarna organizacija.
Dečakova majka Lj.G. kaže da prethodne dve godine nije bilo problema sa prevozom, jer je njen sin išao sa još jednim dečakom i njegovim asistentom koji je vozio auto. Ove godine su različita smena, pa ne mogu da se uklope.
– Nažalost ove godine smo ostali bez prevoza, a personalnog asistenta nam je našla humanitarna organizacija. Opština Bački Petrovac nam redovno plaća putne troškove i mi smo im zahvalni na tome, ali dete zbog komplikacija oko prevoza može da ide samo dva puta sedmično u školu. Najbolje bi bilo kada bi se našao još neko da idu zajedno autom – priča Lj.G.
Tuđa nega 100, a ortopedske cipele 200 evra
To nisu jedini problemi sa kojima se susreće ova majka deteta sa posebnim potrebama.
– Iako je dete koje ne smemo samo da ostavimo u kući, a kamoli šta drugo, na ime tuđe nege dobijamo 12.000 dinara. Njegove ortopedske cipele koštaju 200 evra i uvek mu je falila neka šifra da ih dobije besplatno – objašnjava Lj.G. za portal Luftika koja čak i na ime bolovanja za dete može da dobije redovnih nedelju dana kao i sve druge majke.
Ovoj hrabroj majci i njenom sinom preostaje samo da se nadaju da će se ovaj problem uskoro rešiti.
Српски језик 
Slovenčina 
