Ivo Andrić, jugoslovenski pisac i dobitnik Nobelove nagrade za književnost, rođen je u selu Dolac kod Travnika, u tadašnjoj Austrougarskoj, današnjoj Bosni i Hercegovini, na današnji dan pre 132 godine.
Ivo Andrić je bio jedan od najvećih pisaca sa prostora bivše Jugoslavije, a Nobelovu nagradu dobio je za svoje celokupno stvaralaštvo, za „za epsku snagu“ kojom je „oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje“.
Novac koji je dobio je donirao.
Tokom dodele Nobelove nagrade, koja se održavala u Stokholmu, Andrić je održao govor „O priči i pričanju“, gde je rekao: „U izvršavanju svojih visokih zadataka, Nobelov komitet Švedske akademije rešio je ovoga puta da pisca jedne, kao što se to kaže, male zemlje odlikuje Nobelovom nagradom koja, merena međunarodnim razmerama, znači visoko priznanje… Moja domovina je zaista ‘mala zemlja među svehovima’, kako je rekao jedan naš pisac, i to je zemlja koja u brzim etapama, po cenu velikih žrtava i izuzetnih napora, nastoji da na svima područjima, pa i na kulturnom, nadoknadi ono što joj je neobično burna i teška prošlost uskratila“.
Kako je on gledao na književnost najbolje pokazuje i rečenica gde je rekao “ Jer, pripovedač i njegovo delo ne služe ničemu ako na jedan ili na drugi način ne služe čoveku i čovečnosti“.
Pored romana „Na Drini ćuprija“, neka od Andrićevih najpoznatijih dela, koja su i deo lektira, su: „Travnička hronika“, „Gospođica“, „Prokleta avlija“.
Dobitnik je mnogih priznanja i nagrada, a jedno od najvećih je Orden junaka socijalističkog rada koji se dodjeljivao za izuzetne rezultate u nacionalnoj ekonomiji i kulturi SFRJ.
Davne 1902. godine dobio je stipendiju i na taj način postao učenik Velike Sarajevske gimnazije. Sa 19 godina, Andrić je izabran za prvog predsednika Srpsko-Hrvatske Napredne Organizacije (SHNO).
Student Zagrebačkog sveučilista postaje 1912. godine zahvaljujući stipendiji, na odseku za matematiku i prirodne nauke, jer su to bila polja za koja je bila ponuđena stipendija. Godine 1913. svoje studije nastavlja na Univerzitetu u Beču, ali se zbog narušenog zdravlja prebacuje na Jagelonski univerzitet u Krakovu.
Svoju doktorsku disertaciju je radio na Univerzitetu u Gracu.
Kao pisac, bio je aktivan od 1911. do 1974. godine, kada se njegovo zdravstveno stanje pogoršalo, a on završio u bolnici.
Nakon smrti 13. marta 1975. godine sahranjen je u Beogradu.
Српски језик 
Slovenčina 