Svi koji su zbog bolesti prinuđeni da otvore bolovanje od marta naredne godine više neće morati da, u trenutku kad im je loše, brinu o tome kako da poslodavcu dostave doznake, već će se potvrda o privremenoj sprečenosti za rad dostavljati od strane lekara i zdravstvene ustanove elektronskim putem, a isto tako će se i zaključivati bolovanje.
„Svrha sistema elektronskog bolovanja je da poveže sve institucije koje su važne za pacijenta i sam sistem otvaranja bolovanja, a to su poslodavci, zdravstvena ustanova, odnosno lekari i RFZO. Svrha sistema je da se olakša građanima, koji više neće morati da bolesni donose doznake poslodavcu, već će poslodavac direktno imati uvid u te informacije od strane zdravstvene ustanove“, kaže Emilija Ničić iz NALED, dodajući:
Kad lekar zaključi da je potrebno bolovanje i to unese u sistem, informacija o tome ide direktno poslodavcu, bez potrebe da ga pacijent u papirnom ili bilo kom drugom obliku dodatno obaveštava.
Lekari će, objašnjava, navesti predviđeno trajanje bolovanja i u nekim slučajevima će biti potreban kontrolni pregled, a kad ne treba – sistem će sam generisati doznake i slati ih poslodavcu.
„Bitno je naglasiti da poslodavac neće imati uvid u medicinsku dokumentaciju pacijenta, već samo informacije o tome kad je bolovanje otvoreno i koliko bi trebalo da traje“, rekla je sagovornica.
Nikola Radoman, savetnik za digitalizaciju u Ministarstvu zdravlja, kaže da bi pilot testiranje e-bolovanja trebalo da počne početkom prvog kvartala 2025. godine.
„Pacijent ne odlazi u ustanovu samo po doznake, već kad je zaista potrebno da se radi kontrolni pregled radi ocene zdravstvenog stanja i odluke da li je bolovanje potrebno produžiti ili zaključiti. Poslodavcu će takođe biti dostupne informacije i potrebna dokumentacija o bolovanju. Slučaj bolovanja se digitalnim putem, ako je potrebno, šalje na lekarsku komisiju s pratećom dokumentacijom. Ukoliko postoji kompletirana dokumentacija u elektronskom obliku, pacijent ne mora da nosi papirnu sa sobom, a i u većini slučajeva ne mora fizički da odlazi na lekarsku komisiju, osim kada komisija ili specifičnost odluke komisije to zahtevaju“, rekao je Radoman.
Osim ovog, postoji i ideja, na čemu se takođe radi, da se elektronski kartoni umreže, odnosno da lekari iz jedne ustanove mogu da vide karton pacijenta koji se leči u nekoj drugoj.
„Time je obezbeđen očigledan benefit koji se ogleda u bržem pristupu sveobuhvatnim medicinskim podacima pacijenta, a time i u ubrzanom i olakšanom radu lekara, te poboljšanju procesa preventive i dijagnostike, posledično i efektivnije zdravstvene nege i efikasnije zdravstvene zaštite pojedinca“, objašnjava Radoman.
Dr Slaviša Božić, direktor Doma zdravlja Leskovac, kaže da će sistem e-bolovanja olakšati funkcionisanje pacijentima, poslodavcima i lekarima.
Unapređenje i e-recepata
Nikola Radoman iz Ministarstva zdravlja rekao je za RTS i da se radi na kontinuiranom unapređenju elektronskih recepata. U planu je, naveo je, da se i lekarima specijalistima omogući propisivanje terapije elektronski i na taj način spreči šetanje pacijenta od specijaliste do doma zdravlja.
„Takođe, želimo da unapredimo sistem elektronskih recepata u vidu mogućnosti da pružimo lekaru informacije o interakcijama leka. Na taj način želimo da u realnom vremenu unapredimo kvalitet informacija lekaru, da ima onu pravu u pogledu bezbednosti samog pacijenta.
Ljudi koji su bolesni više neće morati da razmišljaju o doznakama. Ima i pacijenata koji nisu upoznati s propisima, pa se dešava da zakasne s donošenjem doznaka, a propisi kažu da onaj ko dokaz o bolovanju ne dostavi u roku od tri dana može automatski dobiti otkaz – objašnjava on i dodaje da će na ovaj način biti i bolja kontrola bolovanja“, dodaje Radoman.
Zaposleni sada ponekad kasne s doznakama, pa to komplikuje sve
Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže za Kurir da će novi sistem e-bolovanja olakšati poslodavcima, ali pre svega zaposlenima.
„Dobro je da poslodavac odmah dobije potvrdu o bolovanju. Nekada zaposleni to ne dostave na vreme, pa se komplikuju situacija i procedura. Ali još više je u korist zaposlenog, koji više neće imati taj problem dostavljanja doznaka, što je dužan po zakonu, već će to biti rađeno automatski“.
Posebno je dobro, kaže on, što će umrežavanjem kartona lekari odmah imati uvid u kompletno zdravstveno stanje pacijenta.
„Neće morati da donose prethodne izveštaje lekara i dokumentaciju od čega je sve bolovao i koju terapiju uzima. Pacijenti nekad i ne znaju sve to. Nisu sigurni koje lekove piju i koju terapiju uzimaju. Sistem je izuzetno važan i kod urgentnih stanja. Ako, na primer, pacijent padne na ulici i ima samo ličnu kartu, lekar može odmah da vidi od čega je bolovao i celokupno njegovo stanje. Na taj način se skraćuje dijagnostika, a i smanjuje mogućnost eventualnih grešaka“ objašnjava Božić.
Deca se često razboljevaju, a dok su roditelji u brizi za njih, moraju da razmišljaju i kako da dostave doznake o bolovanju, a nakon toga, kada dete ozdravi, da čekaju red za zaključenje bolovanja.
Pedijatar dr Saša Milićević kaže za Kurir da će njima sistem e-bolovanja dosta značiti.
Prednosti za pacijenta
- Ne mora bolestan da brine kako će dostaviti doznake poslodavcu
- Ne odlazi u zdravstvenu ustanovu da bi zaključio bolovanje ako nije potrebna kontrola
- Poslodavcu se automatski dostavlja potrebna dokumentacija o bolovanju
- Slučaj bolovanja se digitalnim putem, ako je potrebno, šalje na lekarsku komisiju s pratećom dokumentacijom
Prednosti za zdravstveni sistem
- Otvara se jedinstvena centralna evidencija privremenih sprečenosti za rad sa uvidom u istorijat i detalje bolovanja osiguranika
- Jednostavno vođenje bolovanja od strane lekara
- Manje administrativnih poslova za lekara, a više vremena da se posveti lečenju pacijenta
- Pored toga što brinu za decu kad se razbole, roditelje uhvati muka od papirologije i čuvenih doznaka. Ovaj sistem će to pojednostaviti, a olakšaće i lekarima, jer će imati manje posla oko te papirologije.
Radoman: Algoritmi predviđaju dužinu bolovanja
Nikola Radoman, savetnik za digitalizaciju u Ministarstvu zdravlja kaže da će izmene podrazumevati jedinstvenu centralnu evidenciju privremene sprečenosti za rad, što znači formiranje registra svih bolovanja za pacijente i uvid u njihov istorijat za pacijenta:
- Ovim se sprečavaju brojne zloupotrebe s bolovanjem ili pak nenamerno kršenje pravila bolovanja od strane lekara usled neraspolaganja informacijama o prethodnim bolovanjima pacijenta
- Lekar će preko svog informacionog sistema imati dostupne sve opcije vođenja privremene sprečenosti za rad za osiguranika – opcije za otvaranje, izmenu, produženje, zaključenje, otkazivanje bolovanja, te slanje na lekarsku komisiju
- Prilikom vođenja bolovanja u sistem su implementirani odgovarajući algoritmi koji daju preporuke lekaru o dužini trajanja bolovanja na osnovu dijagnoze
Sprečavanje zloupotreba s bolovanjem, algoritmi predviđaju dužinu
Nikola Radoman, savetnik za digitalizaciju u Ministarstvu zdravlja kaže za Kurir da će izmene podrazumevati jedinstvenu centralnu evidenciju privremene sprečenosti za rad, što znači formiranje registra svih bolovanja za pacijente i uvid u njihov istorijat za pacijenta:
„Ovim se sprečavaju brojne zloupotrebe s bolovanjem ili pak nenamerno kršenje pravila bolovanja od strane lekara usled neraspolaganja informacijama o prethodnim bolovanjima pacijenta. Lekar će preko svog informacionog sistema imati dostupne sve opcije vođenja privremene sprečenosti za rad za osiguranika – opcije za otvaranje, izmenu, produženje, zaključenje, otkazivanje bolovanja, te slanje na lekarsku komisiju
Prilikom vođenja bolovanja u sistem su implementirani odgovarajući algoritmi koji daju preporuke lekaru o dužini trajanja bolovanja na osnovu dijagnoze“, napominje Radoman.
Српски језик 
Slovenčina 
