Doživotni zatvor za ubice dece i oštrije kazne za nasilnike, silovatelje i dilere uskoro bi trebalo da postanu deo Krivičnog zakonika, a više o tome govore sagovornici „Blica“, među kojima i osnivač fondacije „Tijana Jurić“, Igor Jurić, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i ministarka pravde Nela Kuburović.
Ministarka Kuburović najavila je da će predlog zakona biti gotov do kraja meseca.
Jurić je pre više od dve godine pokrenuo inicijativu za izmene zakona koju je potpisalo 160.000 građana Srbije, a prešao je trnovit put kako bi takav predlog konačno bio usvojen.
„Nijednog trenutka kada je u pitanju menjanje Krivičnog zakonika nismo se vodili emocijama, jer da su one u pitanju, ja bih se zalagao da ubica mog deteta dobije doživotnu kaznu zatvora“, kaže Jurić.
Prema njegovim rečima, poslednje dve nedelje, od kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio uvođenje doživotne kazne, u pojedinim medijima je počelo da preovladava mišljenje da je „emotivno“ želeo da se nešto pomeni.
[wonderplugin_slider id=75]
„Pritom se potpuno zanemarivala činjenica da se ovo neće odnositi na ubicu mog deteta. Zanemarivala se činjenica da smo okupili jedan stručni tim ljudi koji su pisali taj predlog izmena zakona i jednostavno došli do onoga što zaista jeste potreba naše zemlje“, rekao je Jurić za „Blic“.
Kuburović je ukazala da najavljene promene nisu jedine koje će se ticati Krivičnog zakonika.
„Biće to set promena, ali je bitno da se svakako doživotni zatvor uvodi za najteža krivična dela – za ubice dece, trudnica. Ova kazna podrazumeva i izmene nekih drugih zakona, pre svega Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, jer kazneno popravni zavodi treba da se pripreme za lica koja će da izdržavaju doživotnu kaznu zatvora“, rekla je Kuburovićeva.
Prema rečima ministra Stefanovića, ne sme da se rizikuje da „neko ko je ubica dece izađe ponovo na slobodu i dobije mogućnost da ponovo ubije neko dete“. „Ne postoji opravdanje za to“, istakao je Stefanović.
On navodi da, ne računajući nekoliko država bivše Jugoslavije, samo tri evropske zemlje nemaju kaznu doživotnog zatvora.
„Čuo sam i dosta pohvala kada je u pitanju doživotni zatvor za ubice dece i mislim da građani Srbije i veliki deo stručne javnosti, koji možda nije toliko saglasan kao ljudi koji se pojavljuju u medijima, to podržava. U svim ostalim državama Evrope postoji ova vrsta sankcija i to pokazuje šta Evropa misli o ovom pitanju“, rekao je Stefanović.
On se osvrnuo i na ubistva dece koja su se u poslednjih 20 godina dogodila u Srbiji, ukazujući da je to nešto o čemu je užasno teško pričati, a kamoli procesuirati.
„I zato država mora da pokaže svu oštrinu upravo u slučaju tih ljudi. Na onima koji su izvršili najteža krivična dela ubistava, pogotovo kada se to odnosi na decu“, rekao je Stefanović.
Predsednik Udruženja sudija i tužilaca Srbije (UST) Nenad Stefanović ističe da je pooštravanje kazni reakcija države.
UST je najpre podržalo inicijativu Fondacije „Tijana Jurić“ i „Blica“ da doživotni zatvor postane sankcija u srpskom zakonu.
Prema rečima Stefanovića, ova kazna će predstavljati, kao što je sada u većini nacionalnih krivično-pravnih sistema, najstrožu represivnu meru koja može biti primenjena prema učiniocu krivičnog dela.
On je, međutim, rekao i da je „s tim u vezi, potrebno sa institutom doživotnog zatvora predvideti i pravo na uslovni otpust“.
„To ne znači da će se osuđeno lice na kaznu doživotnog zatvora po automatizu po proteku određenog vremenskog perioda naći na slobodi, već mu se mora dati mogućnost da sud odluči da li je postignuta svrha kažnjavanja, odnosno da li je došlo do njegove resocijalizacije“, rekao je Stefanović.
Српски језик 
Slovenčina 
