Zoran Vujčić je redovni profesor na Hemijskom fakultetu u Beogradu, borac protiv mitova i zabluda u koje nas uveravaju, pobornik zdrave ishrane (u meri u kojoj nam je to danas dostupno), bloger, piše portal „Zelena učionica“.
U intervjuu za portal „Zelena učionica“, profesor Vujčić odgovara na najčešće zablude kad je u pitanju zdrava ishrana, ali i koji su to „najveći otrovi“ koji nas okružuju.
Osnovali ste i FB grupu „Zdrava i bezbedna hrana u Srbiji“. Postoji li zdrava i bezbedna hrana i gde da je tražimo?
Nažalost brojna svedočenja koja dobijam govore da se mnogo toga promenilo nagore. Ono što je jasno je da u lancu ishrane svi zakazuju. Od odgajivača, preko prerađivača do prodavaca. A zatim se niz nastavlja. Kupuje se jeftinija (i odmah nekvalitetnija) hrana. Obrađuje uz dosta improvizovanja ili se podleže pomodarstvu da se jede sirovo, uz neku maglovitu predstavu o „živoj“ hrani i „živim“ enzimima. Kao hemičar ne mogu da se načudim koliko su raširene gluposti o pranju voća u sodi-bikarboni ili smeši koja peni (kada se dodaje limunov sok ili organsko jabukovo sirće). Skeptičar u meni shodno tome zaključuje da je zdrave hrane sve manje i da će postati dragocenost koja će nas otrezniti kada se zapitamo kako mladi dobijaju tolike bolesti nesvojstvene njihovim godinama i ranijem periodu civilizacije. Uz naravno krivicu koju imaju mobilni.
Postoje li prirodni načini da deci poboljšamo imunitet? Da li namirnice poput belog luka, ulja origana i slično zaista pomažu?
Neki začini ili dodaci hrani imaju slabo antibakterijsko dejstvo. Ali šta bi tu radio luk (beli ili crni) ako se hrana dobro termički pripremi? Ulje crnog kima, zeleni sokovi trava, egzotična ajkulina ulja i slične gluposti su marketing. Ako se neko ne hrani zdravo, on će se razboleti. Prilično logično! Individulna reakcija na sve, pa i na hranu znači da neko može da jede hamburgere ili pije koka kolu na dnevnoj bazi i naizgled je zdrav 10 godina. Nekome stomak strada za para dana. Namirnice moraju da budu zdravstveno ispravne, minimalno hemijski tretirane, pripremljene na uobičajeni način i neće nam biti potreban san o eliksiru ili amazonskim uljima da nas izleči ili pomodarski „spreči“ nastajanje bolesti ili nastanjivanje parazitima (bože, kakva maštovitost prodavaca magle).
Kao hemičar ne mogu da se načudim koliko su raširene gluposti o pranju voća u sodi-bikarboni ili smeši koja peni (kada se dodaje limunov sok ili organsko jabukovo sirće).
A šta je sa raznim sirupima i suplementima koje deci danas dajemo ne bismo li ih zaštitili od virusa i bakterija? Da li su oni bezbedni i delotvorni?
Najiskrenije rečeno – ne znam. I nije me to zanimalo, jer su suplementi upravo to rizično pomodarstvo drugog tipa. Zašto bismo deci davali vitamine ili neki izmišljeni preparat sa imuno- prefiksom ako se dete hrani zdravo, ima određenu preporučenu fizičku aktivnost i ne zaspi uz Instagram posle ponoći? Deca moraju da trče, da se druže, igraju i da kroz takve kontakte stiču imunitet. Nema čarobnih kapsula za zapuštenu decu.
[wonderplugin_slider id=154]
Svi se plaše „hemije“. Dovoljno je da neko kaže, „ne koristi to, u tome ima puno hemije“ i da se odmah prepadnemo. Da li je hemija toliko opasna i da li moramo da čitamo deklaracije kada kupujemo hranu?
Hemija jeste opasna. Fizika još i više. Matematika najviše. Tako kaže zvanična statistika analizirajući znanje koje ljudi imaju. Ako pojedete 100 g čokolade verovali ili ne pojeli ste puno hemije. Sva hrana koja nas okružuje, mi sami, naša ljubav, mržnja, strahovi, sve je hemija. Čak i fizičko kretanje je u sprezi s mnogim hemijskim procesima. Ako me pitate da li je hemija uvek zdrava, odgovor je nije. Baš kao i fizika. Istih onih 550 kalorija koje se oslobodi varenjem čokolade, može da u sekundi na ugrejanoj plotni napravi strašnu opekotinu. Zato nije bitna reč hemija, nego ekonomija ili prevara.
Kako da vas nateram da jedete nezdravu i opasnu hranu? Dovoljno je da uključim poznate ličnosti, npr. Mesija i vi ćete jesti čipseve, kolače, piti Pepsi ili neko drugo gazirano piće. Da li je to hrana? Nije! To je hemija za izbegavanje, a jedan od problema je npr. akrilamid koji je neurotoksin i optuženi mogući kancerogen. A upravo ga ima u raznim čipsevima, flipsovima, keksovima… Dakle „hrana“ za izbegavanje je u aluminijumskim kesicama.
A šta je sa kozmetikom? Koje preparate treba izbegavati?
Realno sve. Naša potreba da budemo lepi ili mirišljavi je prolazila dugu istoriju trovanja. Nekada su dame koristile živine preparate da budu bele, jer je bila takva moda. Zatim kancerogene boje za kosu, peroskid za izbeljivanje iako svaka oksidativna reakcija dovodi do oštećenja i uvek može da nastane ona neka zla ćelija. Ono što nije kozmetika, to nije primamljivo ili se lako kvari. Ko će još kremu za negu lica ili ruku da drži u frižideru, da je uzima sterilnim rukavicama i sl.? Niko. Zato je svaka kozmetika na ovaj ili onaj način štetna, ali i nezaobilazna. Glavna preporuka je danas (iako nije apsolutno naučno prihvaćena) izbegavajte parabene, preparate koji sadrže silicijumova jedinjenja i aluminijumova jedinjenja.
„Zašto roditelje mrzi da prave dobru hranu svojoj deci? Ili još oštrije, zašto pobogu trujete svoju decu paštetama, „čokoladnim“ bananicama, Pepsijem, Fantom, prerađevinama?“
Da, treba čitati etikete, ali kada vidim šta preporučuju danas lekari, pa čak i moje kolege hemičari jasno mi je da se običan čovek u toj džungli ne može snaći. Rešenje je prirodna kozmetika koju bi pravio sertifikovani proizvođač. Nikako „smuti-nešto“ verzije u sopstvenoj režiji. I takvim preparatima, baš kao i onima što ih izrađuje Galenska laboratorija je potrebno posebno čuvanje. Moguće je, i bila je moja želja da nešto takvo i pokrenemo u Srbiji, ali je problem baš taj, što smo u Srbiji…
Aktuelna tema je i zagađenje vazduha u celoj zemlji. Ljudi kupuju maske, prečišćivače vazduha, u nadi da će se zaštititi. Da li je stvar zaista alarmantna, šta može da prouzrokuje zagađenje i kakve su to čestice koje se pominju kao opasne? Pomažu li nam išta prečišćivači i maske?
Od zagađenja nam nema spasa. Povremeno kada je špic pomažu maske. Što kvalitetnije, to su efikasnije. Možete li da zamislite scenu u kojoj svi idu kroz grad s gas maskama ili u antivirusnim odelima? Ja ne. Zato to mora da se uradi na državnom nivou. Zagađivač bilo kog tipa – hitno zatvaranje fabrike ili pogona, a vlasnika u zatvor, uz oduzimanje kompletne imovine. Situacija jeste alarmantna jer su u pitanju mikročestice koje udišemo i koje na sebi nose svakakva toksična i kancerogena jedinjenja. Nažalost ljudi puše, voze automobile čađavce i onda se na FB pojave s izjavom kako moramo da spašavamo planetu ili… Neodgovornost je glavna odlika savremene civilizacije i početak njenog kraja.
Da li je hrana koja se danas kupuje u prodavnicama bitno drugačija od one koju smo jeli pre 20 ili 30 godina i da li je tada bilo „bezbednije“ deci ponuditi parče hleba namazano paštetom nego što je to danas? U čemu je razlika?
Jeste. Zato što smo imali državu, ona Nacionalnu laboratoriju i zato što nismo bili toliko podeljeni na one koji imaju mnogo i one koji nemaju skoro ništa. Pašteta nikada nije bila zdrava, a sada je još manje. Što više vode u raznim proizvodima traži što više one „hemije“ koja je za izbegavanje. Zašto roditelje mrzi da prave dobru hranu svojoj deci? Ili još oštrije, zašto pobogu trujete svoju decu paštetama, „čokoladnim“ bananicama, Pepsijem, Fantom, prerađevinama?
Da li kupovinom organske hrane koja košta i po nekoliko puta više od „obične“ radimo dobru stvar ili je to samo marketinški trik?
Bez dileme marketinški trik. I organska hrana može da bude nebezbedna od najopakijih trovača tipa gljivičnih toksina. I više nego „neorganska“ tj. konvencionalna. Ja zamišljam jedan delimično romantični svet u kome pošteni proizvođači hrane paze na sve faktore, vreme karence, odbacuju lošu robu i ne guraju buđavo voće u džemove ili rakije. I odmah tu pored vidim vozače električnih vozila, fabrike s filterima koji sprečavaju zagađenje vazduha. Automatiku na njivama koja zamenjuje ljudski rad, jer je prskanje jedan od razloga konataminacija voća i povrća. Zdrava sredina – zdrava hrana.
Konačno, šta treba da sadrži ishrana jednog deteta da bi se moglo reći da se ono hrani zdravo?
Mleko, meso, jaja, jogurt, voće, šareno povrće, med, hleb, proju. Kuvano i bareno, što manje prženo. Ne premasno, ne preslano, bez gaziranih pića i svakako bez industrijske hrane preobilno. S vremana na vreme niko neće umreti od čaše gaziranih pića, čipsa ili tak-taka. Ili pominjane paštete, viršli i sl.
Српски језик 
Slovenčina 
