Viši kustos Muzeja Vojvodine Filip Forkapić kaže da čaroban ambijent dvorca u Kulpinu, osim mladenaca koji vole da se fotografišu u ovom zdanju, privlači i filmske umetnike, kako domaće, tako i strane.
– U dvorcu su se snimale serije „Sva ta ravnica“, „Jagodići 1 i 2“, „Senke nad Balkanom“, „Santa Marija dela Salute“. Cela prošla godina je bila u znaku 100 godina od prisajedinjenja te je u dvorcu snimljen i deo serijala „Velikani srpske Vojvodine“. Ovde je sniman i jedan strani film „Gavran“ u kom glume Džon Kjuzak i Sergej Trifunović pre pet, šest godina – kaže Forkapić. – Snimaju se i reklame, muzički spotovi, ali 15. juna održaće se i izložba old tajmer vozila ispred dvorca, te se može zaključiti da dvorac i dalje živi.
Prema njegovim rečima, za održavanje dvorca potrebno je puno novca, a onaj koji dobiju nije dovoljan, te se snalaze na razne načine.
– Koči nas i nerešen problem vlasništva, jer je dvorac u postupku restitucije, te na njemu ne smeju da se izvode nikakvi radovi, takva je sudska odluka – napominje kustos. – Kako vreme odmiče, sve više i više propada, a mi smo nemoćni. Povraćaj imovine traži Nikola Tanurdžić, potomak porodice. Prvi radovi koji bi se trebali izvesti jeste rekonstrukcija krova koji prokišnjava, kao i sređivanje fasade.
Filip Forkapić, po obrazovanju diplomirani inženjer poljoprivrede, zadužen je za muzejski kompleks u Kulpinu, koji obuhvata površinu od pet hektara i sastoji se od zgrade velikog dvorca, upravne zgrade, zgrade koja je nekad bila konjušnica, kovačnica i mašinska radionica, kao i malog dvorca koji je trenutno mesna zajednica i mesna kancelarija.
– Park ispred dvorca je uređen u stilu francuske vrtne arhitekture, dok je iza dvorca engleski stil – kaže Forkapić i dodaje da muzejski komleks u Kulpinu ima sedam zaposlenih koji se brinu o dvorcu.
Porodica Dunđerskih kojoj je nekada pripadao ovaj impresivni dvorac danas ima potomka, Nikolu Tanurdžića, sa mamine strane, jer je njegova majka bila Nadežda Kusika Dunđerski, a njegov deda Đorđe Dunđerski, poslednji vlasnik dvorca.
– Od 2004. godine dvorac je u sastavu Muzeja Vojvodine, a 1993. godine osnovan je Poljoprivredni muzej koji je bio samostalan sve do 2004. i tada obuhvaćen Muzejem postao je depadans – kaže kustos Muzeja.
U velikom dvorcu posetioci mogu da pogledaju izložbu stilskog nameštaja i predmeta primenjene umetnosti. Nameštaj se prvo nalazio u dvorcu u Čelarevu, koji je takođe pripadao porodici Dunđerski. Posle Drugog svetskog rata iz dvorca su iznete sve stvari, celokupan inventar i mobilijar, te su ostale samo četiri slike i tri lustera – kaže Forkapić. –On je godinama stojao prazan, da bi 1993. godine osnivanjem Poljoprivrednog muzeja u dvorcu bile smeštene izložbe, koje su kasnije prebačene u zgradu bivšeg magacina za hmelj. Od 2010. godine u dvorcu je postavljen nameštaj, koji je prvo bio u dvorcu u Čelarevu.
Izloženi nameštaj potiče iz druge polovine 18.veka, pa sve do prve polovine 20. veka.
– Jedan manji deo nameštaja pripadao je porodici Dunđerski, a posetioce zanima klavir Lenke Dunđerski izrađen u Beču 1852. u radionici „Štrajher“ koji danas nije u funkciji, ali može se videti i deo njene spavaće sobe, kao i šivaći sto i orman u kom je držala knjige – kaže kustos. – Interesantno je da ispred kompleksa, u samom vrtu u Aleji velikana, među 11 bisti ljudi značajnih u našoj istoriji i šire, danas stoje biste Laze Kostića i Lenke Dunđerski i to je jedino mesto u našoj državi gde su njih dvoje zajedno.
Prema njegovim rečima, Lenka je povremeno boravila u dvorcu, dok je veći deo provodila u Čelarevu.
U dvorcu se još može videti spavaća soba Lazara Dunđerskog, preneta iz njegove kuće u Novom Sadu, nameštaj pripada stilu bidermajer, a posetioci mogu da vide i dve natkasne, umivaonik, dva bračna kreveta i orman.
– Godišnje kroz muzejski kompleks prođe oko osam, devet hiljada posetilaca, međutim u dvorcu se organizuju i razni programi, književne večeri, tradicionalne manifestacije Dani Kulpina, ali i snimanje serija, filmova, kao i organizovana fotografisanja, pa i venčanja, bez veselja, do desetak, petnaestak godišnje – kaže kustos.
Muzej najviše posećuju deca u sklopu školskih ekskurzija, ali i grupne posete koje organizuje nekoliko turističkih agencija. Najviše posetilaca je tokom vikenda, a prema rečima kustosa, osim domaćih, iz godine u godinu beleže sve više poseta stranih turista, ne samo iz Evrope, već i udaljenih krajeva sveta, tako su ovaj dvorac posetili i turisti iz Japana, Kanade, SAD-a.
Dvorac Dunđerskih u Kulpinu privlači turiste i filmadžije Foto: Radivoj Hadžić
Foto: Dvorac Dunđerskih u Kulpinu privlači turiste i filmadžije Foto: Radivoj Hadžić
– Imamo tri objekta, dvorac u kojem je stilski nameštaj, objekat u kojem su stare poljoprivredne mašine i treći objekat u kom je izložba zborne stočarske proizvodnje, svako nađe nešto šta mu je zanimljivo. Nekog oduševljava kako su ljudi nekad živeli, njihove spavaće sobe, mesto gde su boravili, stari sjaj, dok druge više zanimaju kako su ljudi nekada obrađivali zemlju, pa se podsete i svog detinjstva – kaže kustos i dodaje da ipak više ljudi voli da obiđe dvorac.
Српски језик 
Slovenčina 
