Soja je ove godine posejana na oko 215.000 hiljada hektara. Kako navodi portal Agroklub, to je povećanje u odnosu na prošlu godinu, kada je pod ovom kulturom bilo 203.000 hektara.
Svega desetak mahuna na stabljikama, opali listovi i žute, sparušene biljke – tako, na žalost, izgledaju mnoge njive pod sojom ovog leta. Suša, visoke temperature i čak 50 dana bez kiše uzimaju danak: negde će prinosi biti jedva 300 kilograma po jutru. Stanje je malo bolje tamo gde su ratari navodnjavali, ali ni oni se ne nadaju visokim prinosima.
„Ovogodišnji rod neće pokriti ni ulaganja. Mnogo je njih koji neće ni vršiti soju, situacija je toliko loša da im se ne isplati ni da izlazi kombajn u njivu“, kaže ratar iz Kisača Goran Filipović, koji soju uzgaja na 16 hektara.
Od 1995. godine, kada je počeo da je seje, pamti samo dve ovako teške godine.
„Najgore suše su bile 2012. i 2017. godine, mislim da će sada biti u tom rangu. Katastrofa nas čeka sigurno, pitanje je u kojoj razmeri.“
Bez kapi kiše 50 dana
Sve njegove parcele pod sojom nalaze se u katastarskoj Opštini Čenej, na plodnoj zemlji Bačke. Upravo u ovom regionu se nalazi najveći deo površina pod ovom kulturom koja traži najbolji kvalitet i prvu klasu zemljišta. Ipak, dugotrajan toplotni talas u julu, temperature koje ni noću nisu padale ispod 20 oC i suša, vidno su se odrazile na useve.
„Ne sazreva prirodno, biljke odumiru. Odbacuje prvo donje listove, na taj način se brani od suše. Pošle nedelje je imala listove samo 20, 30 cm od gore, ostalo je sve suvo. Treba da naliva zrno, ali nema od čega“, priča naš sagovornik.
Na onim parcelama gde je predusev bila repa, kaže, situacija je najteža.
„Repa je izvukla svu vlagu iz zemlje, a kada je tu došla soja, za nju nije ostalo ništa. Oslanjam se na kišu, kao i najveći broj poljoprivrednika, nemam sisteme za navodnjavanje. Ovde kod nas nema kiše već 50 dana, od 20. juna nije pala ni kap“, kaže ovaj proizvođač, dodajući da ništa nije bolja situacija ni sa kukuruzom.
Prinosi i šest puta manji
Dok pokazuje suve, uvele stabljike, priča nam da je soju sejao početkom aprila, dok je bilo neke vlage u zemlji.
„Međutim, januar je bio suv, februar bez kiše, mart isto. U aprilu smo imali jednu, u maju jednu i u junu dve kiše. Od početka godine ovde je palo svega 80 litara, prošle godine je za tri, četiri dana palo 300 litara kiše, pa uporedite.“
Kod njega, kao i na većini parcela, soja je počela da žuti i da se ubrzano suši.
„Na stabljikama je svega desetak mahuna, treba da bude 60 ili 70. Ne znam kakva kiša sada da padne neće joj pomoći.“
O prinosima ne sme ni da razmišlja, jer je svima jasno da je soja ove godine totalno podbacila.
„U boljim godinama prinos bude oko dve tone po jutru. Sada je situacija takva da ću na nekim parcelama imati svega 300 do 500 kilograma po jutru“, kaže on i dodaje da zbog tropskih uslova dodatni problem predstavljaju grinje.
„Prvo su se pojavile na obodima parcela, a sada se šire i ka unutaršnjim delovima. Jednom sam oprskao, ali ne vredi da bacam novac. Abnormalna je suša, ne deluju ni insekticidi i ne vredi mi da ulažem, kada neće biti ništa“, razočaran je on.
Sada, proizvođače posebno brine cena.
„Cenu novog roda niko još ne pominje. Prošle godine je u berbi bila 44 dinara (sa pdv-om), da bi prošle nedelje cena tog istog starog roda bila 72 dinara“, zaključuje Goran.
Српски језик 
Slovenčina 