U septembru je u Srbiji zabeležen dvocifreni rast kredita, jedan od najvećih među zemljama regiona.
Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), u septembru je rast kredita odobrenih privatnom sektoru iznosio 10,4 odsto i jedan je od najviših među zemljama regiona.
U prethodnoj godini više kredita odobreno je privredi nego stanovništvu, što je dobra vest i ukazuje na investicionu aktivnost, tako da je međugodišnji rast kredita privredi ubrzan na 11,6 odsto u septembru.
Međutim, rast kredita stanovništvu i dalje je visok, 9,3 odsto. Građani se sve više zadužuju, uprkos tome što i međunarodne finansijske institucije upozoravaju da je to opasno. Zaduženost po stanovniku premašila je 1.000 evra. Narodna banka je reagovala skrativši rokove otplate za ovu godinu na osam godina, dogodine na sedam, u 2021. godini na šest godina, s tim da ukupna kreditna opterećenja ne mogu biti veća od 60 odsto zarade, a u slučaju manjih primanja i 40 odsto zarade.
Ekonomista Saša Đogović kaže da Narodna banka Srbije (NBS) sada vodi fleksibilniju monetarnu politiku, što se vidi po tome što je ove godine u nekoliko navrata smanjivala referentnu kamatnu stopu, koja trenutno iznosi 2,25 odsto, pa su tako dinarski krediti stanovništvu i privredi pojeftinili. Razlog sve većeg zaduživanja on ne vidi samo u niskim kamatama, već i u tome što je povećana zaposlenost, pa novozaposleni uzimanjem keš kredita nadomešćuju ono što ranije nisu mogli da kupe.
„Povećavaju se i zarade, više u javnom sektoru, a manje u privatnom, pa i po tom osnovu ljudi nadoknađuju ono što ranije nisu mogli da kupe. Pitanje je da li su oni koji se mnogo zadužuju ispravno odmerili svoje mogućnosti, jer se keš krediti otplaćuju na rok od sedam, osam godina. To su dugi rokovi i postoji rizik od nesolventnosti“, kaže Đogović, dodajući da bi centralna banka trebalo da preduzme dodatne proceduralne mere da se pooštre uslovi odobravanja zajmova.
[wonderplugin_slider id=67]
U NBS kažu da su, zahvaljujući ublažavanju monetarne politike, i dalje niskim kamatnim stopama na međunarodnom tržištu novca, sniženoj premiji rizika zemlje i povećanoj konkurenciji među bankama, uslovi finansiranja privatnog sektora povoljniji nego u drugom tromesečju. Uz rast ekonomske aktivnosti i povoljne trendove na tržištu rada, to je doprinelo da kreditna aktivnost nastavi da beleži dvocifren međugodišnji rast.
Oni smatraju da, iako kreditna aktivnost ubrzava, učešće kredita u BDP-u i dalje je ispod dugoročnog trenda, što ukazuje na to da kreditna aktivnost ne predstavlja rizik ni po cenovnu ni po finansijsku stabilnost.
Krediti privredi su u trećem tromesečju porasli za 41,9 milijardi dinara i nastavili su da pružaju podršku održivom privrednom rastu, pošto su, kao i ranije, pretežno korišćeni za finansiranje investicija i široko rasprostranjeni među delatnostima. Tokom trećeg tromesečja najviše su kreditirana preduzeća iz oblasti trgovine, saobraćaja i građevinarstva.
Iznos novoodobrenih kredita privredi u trećem tromesečju, isključujući refinansirane kredite kod iste banke, bio je za 13,3 odsto viši nego u istom periodu prethodne godine, pri čemu je više od 63 odsto novih kredita odobreno segmentu mikropreduzeća, malih i srednjih preduzeća, a najzastupljeniji su bili krediti za obrtna sredstva i investicioni krediti.
Krediti stanovništvu su tokom trećeg tromesečja povećani za 32,3 milijarde dinara, a najveći doprinos su dali gotovinski i stambeni krediti. Oni namenjeni potrošnji, pre svega gotovinski krediti, blago usporavaju rast, uz tendenciju smanjenja ročnosti do osam godina, čemu su doprinele mere usmerene na ograničavanje nenamenskog neobezbeđenog kreditiranja stanovništva po neopravdano dugim rokovima, koje je NBS donela krajem 2018.
Nastavlja se oporavak stambenog kreditiranja, na šta ukazuje i odobravanje novih stambenih kredita, čiji je iznos, bez kredita refinansiranih kod iste banke, u devet meseci ove godine za blizu 22 odsto viši nego u istom periodu 2018.
[wonderplugin_slider id=104]
Српски језик 
Slovenčina 
