Uskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, koji spada u najstrože postove, a prvi mrsni zalogaji trebalo bi da budu uskršnja jaja koja se, prema običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene Hristove krvi.
Vaskrsenje Hristovo, pored srpske, danas obeležavaju ruska, grčka, bugarska i etiopska crkva, kao i jedan deo Eskima koji žive na Aljasci, ali i pravoslavni vernici u Egiptu.
Uskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobeda vere i života nad smrću. Na Uskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hristos, po crkvenom učenju, uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.
Prema crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao. Na Uskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica: „Neverni Toma“.
Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“. Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme.
Na prvom Vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.
Uskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može „pasti“ u razmaku od 35 dana – od 4. aprila do 8. maja po starom, julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.
Српски језик 
Slovenčina 