Novak Đoković je u nedelju uveče diskvalifikovan sa US opena i to je tema o kojoj svet sporta i dalje neprestano govori.
Najbolji teniser sveta je nenamerno jednom lopticom pogodio linijsku sudiju, zbog čega su mnogi smatrali da je prestrogo kažnjen.
I dok danima mnogi daju svoje viđenje situacije, da li je dotična sudija glumila da je boli više nego što jeste i da li je Đoković „pobegao“ sa US opena ili nije, jedan čovek je posebno skrenuo pažnju na sebe.
Njegovo ime je Goran Šarić. On je hrvatski teolog i istoričar, a posle diskvalifikacije Đokovića, on je na svom Facebook profilu napisao dugačak tekst u kojem daje neka vrlo zanimljiva opažanja.
[rev_slider alias=“belotehna-nova“][/rev_slider]
Tekst vam prenosimo u celosti.
„Da li zapadnjake boli loptica ili Nole?
Tog 22. maja bila je subota i jedan dvanaestogodišnjak slavio je rođendan, veselo igrajući tenis sa prijateljima dok su mu iznad glave prolazili vojni avioni koji su više od 2 meseca svaki dan bombardovali njegovu zemlju. Ali on se nije plašio, kao što se nisu plašili ni svi oni građani koji su tih dana u majicama na metu dežurali na mostovima, kao što se nije plašio ni Milenko Pavlović kad se sam u neispravnom migu zaleteo na NATO eskadrilu. U malom Noletu probudila se ta iskra prkosa, ona srpska potreba da se pod bilo koju cenu stane na crtu nepravdi. Godinu dana kasnije otišao je u Minhen, u tenisku akademiju čuvenog hrvatskog trenera Nikole Pilića:
– Još tada sam znao da će Novak biti prvi. – prisećao se kasnije Pilić.
Već sa 14 godina Đoković je bio trostruki prvak Evrope – u singlu, dublu i ekipno. 2008. osvaja Austalian Open sa samo jednim izgubljenim setom u celom turniru. 2011. vezao je 43 pobede za redom što je neviđen skor u svetu tenisa i osvojio deset turnira, od kojih tri grend slema među kojima i Wimbledon i pet Masters turnira. 2012. dobija prestižnu nagradu Lauresu, kao najbolji sportista sveta. 2013. nastavlja sa uspesima, već je 100 nedelja prvi na ATP listi. Usledili su brojni trofeji, pa povrede i zasićenje, a onda je Đoković pokazao vrlinu koja krasi one najveće – povratak nakon pada. Ponovno osvaja Wimbledon i vraća se na prvo mesto, ono koje mu pripada.
Naš narod kaže da vam ljudi sve mogu oprostiti osim uspeha. Zapadnjake ne boli loptica koja je pogodila sudiju u vrat. Isto su uradili Aljaž Bedene pre deset dana u Njujorku i Rodžer Federer pre devet godina na Australian Openu, pa nisu bili kažnjeni. Zapadnjake boli što jedan Srbin, Balkanac, „inferiorna rasa“ pobeđuje u njihovom „gospodskom sportu“ kojeg lažni engleski džentlmeni (ako neko misli da su Englezi gospoda, nek dođe na Zrće) igraju u belim rukavicama. Oni koji su izgradili carstva na muci i krvi Indijanaca, crnaca, Aboriđina, Indijaca, oni koji su vršili kulturocide po celoj kugli zemaljskoj (jer kad Pink panteri ukradu jednu sliku to je kriminal, a kad zapadnjaci pokradu svo blago Inka ili Egipćana, to je ljubav prema umetnosti), oni se obuku u belo i uživaju u tenisu. I svaki put njihove favorite u koje su uloženi milioni evra pobeđuje jedan skroman Srbin. To što taj Srbin ne veruje u njihove verzije istorije, u prisline vakcinacije i đubre koje nam šalju pod etiketom prehrambenih artikala još su mu dodatne „mane“.
Pogledaj: US open dodatno kaznio Novaka Đokovića
– Nole je najpotpuniji čovek kojeg sam u životu upoznao – rekao mi je Semir dok smo stajali u podnožju bosanske piramide Sunca. Nisam mogao, a da se ne složim sa tim rečima. Svoju veličinu Novak je pokazao toliko puta da mi knjiga ne bi bila dovoljna da sve opišem, njega nije zanimalo sebično gomilanje evra i dolara, on je skupljao ono blago za koje Isus kaže da mu rđa i moljci ne mogu ništa – pomagao je u tišini ne samo Srbima, već i Hrvatima (više nego većina hrvatskih sportista), Bošnjacima, slao pomoć u razne delove sveta. Za mnoge od njegovih humantiranih akcija možda nikad nećemo ni saznati.
Đoković je arhetip savršenog Srbina, spoj istinske duhovnosti, predanog fizičkog rada, humanitarnog aktivizma i uspeha u svom poslu. Srbija neće biti velika onda kad njene karte budu iscrtavali kafanski nacionalisti koji liče na četnike iz Bulajićevih filmova. Niti dok se narod bude zaluđivao zadrugama i sultanovim ženama. Srbija će biti velika onda kad bude kao Nole. Kada se vrati svojoj pravoj istoriji i istinskoj svetosavnoj duhovnosti. Tada će srpski uspesi zaboleti zapad kao Novakova loptica“, stoji u tekstu istoričara Gorana Šarića.
[rev_slider alias=“euro-af-salon-namestaja“][/rev_slider]
Српски језик 
Slovenčina 
