Vernici i Srpska pravoslavna crkva danas slave praznik starozavetnog proroka i novozavetnog svetitelja Ilije, veze prošlosti i budućnosti hrišćanske crkve i spasenja čoveka.
Sveti Ilija, veoma poštovan u pravoslavlju kao strog i nepokolebljiv propovednik etičkih vrednosti, prisutan je u Starom zavetu i u Novom zavetu kao prorok čije je osobine sa strahopoštovanjem preuzelo hrišćanstvo, vezujući ga za nastanak nove vere i za novi Hristov dolazak.
Prema predanju, Sveti Ilija je bio među prorocima koji su se na Tavoru poklonili Isusu Hristu na dan Preobraženja Gospodnjeg, kada se javio svojim učenicima sa poukama nove vere, pa se zato lik Svetog Ilije slika na preobraženskim prazničnim ikonama.
Sveti Ilija je prisutan i u viziji svetog Jovana Bogoslova u kojoj se njegova uloga vezuje za budućnost hrišćanske crkve i drugi dolazak na zemlju Hrista – novo preobraženje kome se nada i u koji veruje hrišćanski svet.
[wonderplugin_slider id=26]
Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da se živ plamenim kočijama uzneo na nebo pa se ta scena slika na prazničkim ilindanskim ikonama.
Poznata je i scena sa Svetim Ilijom u pećini, u koju se sklonio od oholog cara Ahava, i gde mu gavran donosi hranu.
Predanje kaže da je Ilija Tesvićanin rođen u gradu Tesvitu u Izrailju u 9. veku pre Hrista (816. godine) i da je mladost proveo u dubokom razmišljanju i molitvi, često sam u pustinji.
Kada se Ilija rodio, njegov otac Sabah je video oko njega anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je bilo znamenje njegovog plamenog karatkera i sile ognjene. Sveti Ilija bio je žrtva progona cara Ahava koji je pod uticajem svoje žene Jezavelje napustio Mojsijevu veru i „slavio tuđe bogove“.
Prema predanju, prorok Ilija suprotstavio se caru i prebacio mu otpadništvo i prorokovao sušu i glad zbog slavljenja tuđih bogova. Srbi su prelaskom u hrišćanstvo mnoge osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, preneli na Svetog Iliju.
Српски језик 
Slovenčina 
