„Kada spaseš jedan život, onda si heroj, kada spaseš stotine života, onda si medicinska sestra“.
Ovako je nepoznati autor opisao jedan od najhumanijih poziva na svetu. Medicinske sestre iz Kliničkog centra Vojvodine (KCV), Nada, Jadranka, Dragana, Daliborka, Ružica, Mladenka i Slavica, svoje junaštvo potvrđuju svakog dana. Njihov poziv nije lak – zahteva veliku dozu humanosti, stručnosti, požrtvovanja, strpljenja, mudrosti i saosećanja. Kako su zbog posla stalno na nogama i u pokretu, treba im i ogromna fizička snaga.
Pa ipak, one se s jednakim žarom bore za svakog pacijenta, za njegovo zdravlje i dostojanstvo, i svaka ima neku priču koju će pamtiti do kraja života…
Nada Radovanov (60), glavna sestra KCV: Najteže je kad bolest razori mlad život
U dugogodišnjoj praksi u Klinici za neurologiju, gde sam provela više od tri decenije, na mene su najveći utisak ostavili oboleli od multiple skleroze i njihova borba za dostojanstven život. Sve priče o ovim pacijentima jednako su teške, a jedna mi se posebno urezala u sećanje. Mladoj devojci ustanovljena je multipla skleroza tek što je završila fakultet. Bila je hrabra i rešena da nastavi život. Udala se, ostala u drugom stanju, a onda se na porođaju njeno stanje iskomplikovalo. Od tada je u invalidskim kolicima, muž ju je napustio… To je jedna od tužnijih priča, kaže Nada.
Na sreću, više je onih lepih. Cela vojska mladih sestara koje je obučila i gleda ih kako su predane poslu, vredne i odgovorne.
Jadranka Masleša (47), organizaciona sestra porođajne sale Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCV: Srećko nam je utoplio srca
Porodilište je mesto sreće i radosti, ali nije uvek tako. Pre nekoliko godina obavestili su me da je ispred klinike pronađena beba. Bez razmišljanja sam potrčala i iz crne torbe izvadila mokru, uplakanu bebu. Ne razmišljajući o pravilima, prigrlila sam novorođenče i odnela ga u porođajnu salu, gde sam ga obrisala i ponovo mu podvezala krvavi pupak, nestručno podvezan nekom pertlom. Utoplila sam bebu i pozvala pedijatra. Ubrzo se kompletno osoblje porodilišta skupilo u želji da vide i pomaze muško novorođenče staro svega nekoliko sati. Nazvali smo ga Srećko, u nadi da će mu život krenuti lepšim stazama.
Slavica Vuković (41), viša pedijatrijska sestra na Odeljenju neonatologije KCV: Izborili smo se da beba ostane uz majku
Jedna mlada majka požalila mi se da ne može da vodi svoju devojčicu kući jer nema uslove za život. Ponudila sam joj pomoć, pozvali smo psihologa, dogovorili se s lekarima. Već sam imala odraslu decu i stvari za novorođenčad mi nisu trebale. Prihvatila je da joj donesem nosiljku, odelca, pelene. Preko centra za socijalni rad pomogla je i lokalna zajednica, kupljen je ogrev, adaptiran prostor za dolazak bebe. Svi smo imali istu želju – da ova mlada majka zadrži dete. I da, devojčica se zvala isto kao ja, Slavica.
Dragana Nikolić (45), glavna sestra Urgentnog centra KCV: Topla reč za baku slomljenog srca
Bilo je to ove zime, početak radne nedelje. Ispred sobe su me sačekali medicinska sestra i tehničar koji su tu noć radili, vidno uznemireni. „Šta se desilo“, pitam ih. Uglas odgovaraju: „Glavna, imamo problem. Hitna pomoć nam je juče dovezla jednu baku. Sin ju je izbacio iz kuće, neće da je primi nazad. Smestili smo je na prijemu, kupili joj doručak, ali ne znamo šta dalje.“ Odlazimo svi kod bake, zahvaljuje se kroz suze. Pričam s njom i obećavam da ću probati da uradim sve da joj nađem smeštaj dok se ne reše porodični problemi. Tako je i bilo. Baka je, ušuškana i pažena, kod nas dočekala dolazak socijalne radnice i odlazak u prihvatilište.
Mladenka Ostić, diplomirani organizator zdravstvene nege, glavna sestra Klinike za anesteziju, intenzivnu terapiju i terapiju bola: Vatra mu uzela sve, ali je dobio našu ljubav
Izdvojila bih pacijenta koji je imao nesreću da mu izgori kuća i sve u njoj. U toj nesreći izgubio je i suprugu, jedinu porodicu koju je imao. Koleginice i ja smo zajedno s njim prolazile sva emotivna stanja zbog gubitka, puštale mu filmove, kupovale slatkiše. Kad je došlo vreme da se otpusti, organizovale smo kupovinu garderobe u kojoj će izaći. Brigu o njemu preuzeo je Centar za socijalni rad. I sada, posle sedam godina, on dođe da nas obiđe.
Ružica Milovac, organizaciona sestra Odeljenja za hemodijalizu KCV: Borba za mladu porodilju
Prošle godine u porodilište je primljena trudnica koja je imala visok pritisak. Bila joj je to treća trudnoća i porodila se u sedmom mesecu. Beba je prebačena u dečju bolnicu, a mama je zbog teškog stanja i zatajenja bubrega morala na dijalizu. Tretmani su trajali i do 24 sata. Medicinske sestre s našeg odeljenja, koje su se smenjivale pored nje, imale su ogromnu želju da se mlada mama što pre oporavi. Posle mesec dana tako je i bilo. Mama i beba su ubrzo otišle kući, a ponos medicinske sestre u ovakvim situacijama je neizmeran.
Daliborka Trifković, glavna sestra internističkih grana KCV: Dečak bez roditelja nam ukrao srca
Iz dosadašnjeg radnog iskustva izdvojila bih priču o jednom mladom čoveku koji je odrastao bez roditelja u Domu za mentalno obolele, a koji se lečio kod nas. Mnogo smo se vezali za njega jer je zaista bio poseban. Trudili smo se da mu boravak na klinici učinimo što prijatnijim, ceo kolektiv je učestvovao u njegovom lečenju. Njegov odlazak od nas bio je vrlo emotivan, i za njega i za nas.
Српски језик 
Slovenčina 
