Još kao devojčica, pomažući dedi u bašti da oplevi povrće, kako bi zaradila za sladoled, Jelena Popović (28) iz Bačkog Maglića zavolela je rad sa biljkama, pa ne čudi što se opredelila za taj nimalo lak posao. Ova apsolventkinja agroekonomije na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu već šest godina se uspešno bavi proizvodnjom zdrave hrane, sa željom da ostane na selu, pišu „Večernje novosti“.
Na otvorenom i u dva plastenika bavi se organskom poljoprivredom i postavlja nove standarde. NJene maline, jagode, ali i paradajz, krompir, rukola, spanać i drugi zeleniš sve su poznatiji i traženiji, a kupaca, srećom, ne manjka.
Radni dan joj počinje u zoru, a završava kasno uveče. Ali, ne žali se. Najvažnije joj je, veli sa osmehom, da radi ono što voli i da su ljudi zadovoljni njenim voćem i povrćem i drugim proizvodima, koji na trpezu stižu bez ikakvih hemikalija.
A u posao koji je odabrala, kako kaže, krenula je kako bi sačuvala uspomenu na svog deku, sada pokojnog Dobruna, bez kog je ostala 2016. godine. Tada je svojim najbližima saopštila da će u znak sećanja na dedu napraviti nešto što će se pamtiti. Mama Jasmina i tata Goran i nisu bili baš poverljivi, sumnjičavo su vrteli glavom, što je u Jeleni stvorilo inat da dokaže da može i da će uspeti.
– Te prve godine sam najpre morala da raskrčim baštu, dovedem sve u red i pripremim zemlju za sadnju, a pala je odluka da sadim jagode i maline – priča nam Jelena o svojim počecima. – Otkupna cena malina je bila nepovoljna, 80 dinara za kilogram, pa sam izračunala da ću bolje proći ako od njih napravim prirodni sok, liker i pekmez i osušim ih. Ispostavilo se da sam bila u pravu. Nije me bilo sramota da te prve proizvode prodajem na ulici u mom Magliću.
Svake godine, mlada poljoprivrednica koja se smelo upustila u težački posao povećavala je zasejane površine, a sada voće i povrće organski uzgaja u dva plastenika koje je sama kupila, površine od po 50 metara kvadratnih, opremljenih sistemom „kap po kap“, i još toliko ima bašte i voćnjaka.
– Kada se nešto želi i dobro se organizuje, sve se postigne – otkriva nam Jelena recept njenog uspeha. – Dok sam odlazila na predavanja ustajala sam u pet da u bašti i plastenicima odradim što više mogu, a onda vozom putovala u Novi Sad na fakultet i vraćala se svojim biljkama. U vozu sam upoznala puno ljudi, čula mnogo poučnih priča i dragocenih saveta, i i znanje stečeno na fakultetu dosta mi pomaže u radu, ali sam najviše naučila na njivi. Sama proizvodim rasad, a nabavljam, od baka, i stara semena.
Pored organske proizvodnje hrane, ova naizgled nežna i krhka devojka bavi se i sakupljanjem lekovitog bilja i gljiva i pripremom obroka od zdravih namirnica, i lekovitih preparata, a svoje recepte deli i sa drugima kroz svoj blog posvećen zdravoj ishrani. Zanimljivo je da svaku biljku koju koristi sama proizvede ili ubere u prirodi, i na blogu opisuje zbog čega je ona zdrava i kako može da se iskoristi u ishrani, a najpre je sama proba.
– Na Taru i Zlatar odlazim po lekovito bilje od kojeg pravim čajeve i razne preparate – kazuje naša sagovornica. – Sa tim sam počela najpre zbog ličnih zdravstvenih problema, a kada sam se uverila da je meni pomoglo, odlučila sam da i drugima pružim mogućnost da se oslobode tegoba.
Zadovoljna je Jelena onim što je do sada postigla, jer, iako je, kako kaže, izabrala teži put, važno joj je poverenje ljudi, koji kada jednom kupe njene proizvode, ponovo ih požele.
U planu i koze
Jelena svoju budućnost vidi na selu, koje po njenom mišljenju ima mnogo prednosti u odnosu na život u gradu.
– Moju livadu i pašnjak ne bih menjala ni za šta na svetu – kategorična je naša sagovornica, otkrivajući nam da planira da nabavi i koze, zbog mleka i sira. – Dosta toga znam i o gajenju životinja, a naučila sam i da sama kosim, ručnom kosom.
– Gljivarenjem se bavim već dve decenije – otkriva nam Jelena, dodajući da je član udruženja gljivara.
I pored napornog rada na njivi i u plastenicima i na pravljenju raznih proizvoda, Jelena nađe vremena za putovanja, druženja i hobi – fotografisanje. Pre nekoliko godina je sebi ispunila želju i otputovala u Zanzibar, odakle se vratila prepuna utisaka.
Српски језик 
Slovenčina 
