Zlata Bartl, profesorka iz Sarajeva je zbog mećave 1955. godine ostala zaglavljena u Zagrebu. Zima je te godine bila jaka i zbog zavejanih puteva nije mogla da se vrati neko vreme u svoj grad, pa je krenula da traži posao.
Pronašla je oglas za hemijskog tehničara u „Podravki“, prijavila se i odmah je bila primljena. Vremenom je napredovala, i već sledeće godine otišla je u Koprivnicu i započela istraživački rad u Podravkinom centru. Nakon četiri godine rada, 1959. godine sinula joj je sjajna ideja, naime ona je smislila i napravila začin koji do tada u svetu nije postojao. Proizvod je oduševio ostale u firmi i nazvali su ga „Vegeta 40“, a kasnije je ime promenjeno u samo „Vegeta“.
U to vreme, živela je u skromnoj fabrici u Koprivnici zajedno sa kolegama, delivši sa njima jedan obrok dnevno. Grad je bio potpuno nerazvijen i siromašan. Sve je rađeno uz pomoć štapa i kanapa, dovijali su se na razne načine da proizvod izgleda barem pristojno. Vegeta je brzo postala neverovatno popularna u celoj Jugoslaviji, a zatim je počela da se širi.
Danas se Vegeta prodaje u preko 40 zemalja sveta, na svim kontinentima. Zahvaljujući Zlati i njenom izumu, Podravka je sa ovim, svojim najprodavanijim proizvodom, postala globalna kompanija, a siromašan gradić Koprivnica je procvetao. Preko 50 kompanija širom sveta je pokušalo da iskopira ovaj začin svojom verzijom „zamene“.
Zlata je tokom života dobijala razna priznanja, a preminula je 2008. godine u 88. godini života.
U jednom intervju je rekla koji je bio recept njenog uspeha:
„Čitavog života sam sanjala da stvorim nešto što će biti korisno. Volela sam puno da učim, čitam i proučavam neke stvari koje nisu bile u mom fahu, pa i po cenu neprospavane noći.“
Možda će Vas zanimati:
Žena od 103 godine pobedila koronavirus pa se našalila na svoj račun
Pola kafene kašike maslinovog ulja dnevno smanjuje rizik od bolesti srca
Koliko smo blizu vakcine u borbi protiv koronavirusa i zašto poslednja ispitivanja ulivaju nadu
Српски језик 
Slovenčina 
