Domaćini već sada razmišljaju šta bi ove godine mogli saditi u bašti. Ali kada planirate povrtnjak, morate znati da previše zasađenih biljaka može biti samo izvor problema.
One mogu dovesti do prenatrpavanja i stvaranja korova. Profesor Žarko Ilin sa nama je podelio još nekoliko korisnih saveta za sva porodična gazdinstva koja gaje povrće u svojim baštama ili tek planiraju da je osnuju.
„Na porodičnim komercijalnim gazdinstvima, odnosno na okućnicama važno je podeliti bašte u 4 jednaka dela i organizovati proizvodnju na relativno maloj površini. Za jednu četvoročlanu porodicu je dovoljno između 250-400 metara kvadratnih da bi se obezbedila dovoljna količina svih povrtarskih vrsta, tokom čitave godine i do pristizanja ranog povrća naredne godine“, objašnjava profesor Ilin.
Dalje, profesor objašnjava kako baštu treba podeliti po grupama biljnih kultura. Na prvo mesto dolaze biljke koje zahtevaju đubrenje organskim đubrivom: paprika, paradajz, kupus, karfiol, brokola, krastavac.
Sve vrste koje su toploljubive i daju velike prinose. Na drugom mesto dolazi lukovičaste vrste: crni luk, praziluk, beli luk… Na treće mesto dolaze korenaste vrste, kao što su: šargarepa, peršun, paškanat, celer, cvekla, rotkva, rotkvica. I na četvrom delu se sade leguminoze, pre svega grašak, boranija. Rotacijom ovih useva će praktično na prvo mesto doći ponovo iste biljke nakon 5 godina.
„Na ovaj način je moguće gajiti preko 30-40 biljnih vrsta tokom godine, pogotovo kada imamo na umu da je povrće moguće proizvoditi kao prethodni usev, kao glavni, kao međuusev i kao naknadni usev. I to treba koristiti na porodičnim komercijalnim gazdinstvima, na malim površinama. Ako su bašte veće pojaviće se i tržišni viškovi, stim da oni ne mogu da završe u lancima megamarketa, ali mogu kod komšija i prijatelja ili na zelenim pijacama, što je dodatni izvor zarade“, kaže profesor Ilin.
[wonderplugin_slider id=154]
Prema njegovim rečima, za ovu vrstu proizvodnje povrća je zanimljivo da se odvija gotovo u celosti po principima organske proizvodnje jer nema tretiranja, nema upotrebe pesticida, što znači da se proizvodi zdravstveno bezbedan proizvod, visoke biološke i nutritivne vrednosti i što je velika prednost, uvek u toku dana možete da odete u svoju baštu i ubrati sveže povrće.
Površine pod baštama u Srbiji se kreću na nivou od preko 48.000 hektara, što nije uopšte mala površina i što je duplo više nego pod šećernom repom, te se može reći da se radi o ozbiljnoj proizvodnji.
Gajenje povrća jedna je od najboljih stvari koje možete učiniti za svoju porodicu. Povrće uzgajano u vašem povrtnjaku ima bolji ukus i bogatije je hranljivim sastojcima od bilo kog kupljenog povrća, zato što možete da ga uberete kad god poželite i da ga odmah koristite, ili da ga konzervirate kada je najzrelije. Postoji veliki broj biljaka koje možete da zasadite u vašu baštu ili na vašu terasu, a mi smo vam dali nekoliko predloga ostalo je na vama.
[wonderplugin_slider id=179]
Српски језик 
Slovenčina 
