Do sada o proveri znanja nastavnici su morali da obaveste samo đake u istom periodu, a sada raspored kontrolnih i pismenih zadataka, mora da postoji na sajtu i samim tim roditelji, a i deca imaju uvid kada će biti sledeći kontrolni, odnosno pismeni.
„Sve su škole u obavezi da na sajtu objave javno kada će biti kontrolni i pismeni. Mi te podatke na sajtu osvežavamo na svaka dva meseca. Roditelji sve više na ovo obraćaju pažnju i deca više ne mogu da sakriju kada imaju kontrolni. Samim tim postoji plan, koje napravi odeljensko veće i ne može više da se dešava kao pre, da deca u jednom danu imaju dva kontrolna“, ističe Irena Brajević, direktrka Osme gimnazije.
Kako saznaje Blic, Pravilnik je izmenjen u februaru. Takođe, uneta je još jedna značajna novina koja se tiče samog rada nastavnika. Naime, ako više od polovine đaka jednog odeljenja dobije jedinicu na kontrolonom ili pismenom zadatku, test se automatski poništava!
Nastavnik na usavršavanju zbog loših ocena
“Radi se o dopuni zakona o ocenjivanju u slučaju kada nastavnik ima poništenu ocenu, direktor ima puno pravo da ga pošalje na usavršavanje, odgovorajuće seminare i dodatne edukacije. Imali smo takve primere. U vezi ove teme, ranije je postojala opšta terminologija, ali je poslednjih nekoliko godina sve utvrđeno jasnim pravilima. Postoji čitav niz kontrolnih mehanizama, kojih se svi moraju pridržavati”, objašnjava za Blic Rade Zejak direktor Šeste beogradske gimanzije.
Pravilnik o ocenjivanju je vrlo jednostavan, koncizan i u teoriji savršen, ali koliko je on zaista zaživeo u praksi priča direktor Miloš Bjelanović.
“Kod nas se sve radi po pravilniku, deca imaju izuzetno dobre radne navike i sa njima je lako raditi. Mi smo sva ta pravila sprovodili i pre”, rekao je.
Međutim, ima i nastavnika koji imaju drugačije iskustvo.
“Kao i na fakultetu, tako vam je i u srednjoj školi, postoje profesori koji uvažavaju određenu samovolju. Mislim da je taj problem još više izražen u manjim sredinama. Dok sam bio profesor uvek sam se pitao, kako je moguće da dete koje može da savlada sve predmete sa peticom, ima baš problem sa jednim predmetom. Mislim da se pravilnik ne sprovodi u onoj meri u kojoj bi trebalo i da je svima lakše da zanemaruju te probleme nego da ih rešavaju”, objasnio je direktor jedne ustanove.
Da ima istine u tome, pokazatelj je što mnogi roditelji nisu upućeni u Pravilnik o ocenjivanju i šta on podrazumeva. Ono što je i dalje ostalo na snazi jeste da na početku školske godine, učenici i roditelji bi trebali biti obavešteni o kriterijumima, načinu, postupku i rasporedu ocenjivanja.
Osim što se kontrolni mora najaviti pet dana unapred, može se zatražiti i poništavanje rezultata ukoliko više od polovine dobije negativnu ocenu, a predviđene su i okolnosti u kojima učenik može da poništi ocenu.
Kada je reč o usmenim proverama i pismenim postignućima u trajanju do 15 minuta one se rade bez najave, da bi utvrdila ostavarenost cilja i časa i savladanosti dela realizovanih programskih sadržaja. Ocena ovih testova ne bi trebalo da se nigde ne unose, pa tako i da ne utiču na krajnju ocenu.
Ključne stavke u pravilniku o ocenjivanju:
Kontrolni mora da se najavi pet dana unapred
Ukoliko više od polovine učenika dobije jedinicu na testu, on se automatski poništava, a direktor može natavnika da pošalje na dodatno usavršavanje
Ocena mora da se unese u dnevnik osam dana od provere, u protivnom se poništava
U toku časa nastavnici imaju pravo da đacima zadaju petnaestominutni test čija ocena ne ulazi u dnevnik. To je samo rekapitulacija onogo što su deca usvojila u toku prethodnih 30 minuta tog časa
Na sajtu škola javno mora da bude objavljen raspored kontrolnih i pismenih zadataka
Na ocenu iz vladanja ne mogu da utiču ostale ocene. Na primer, ako učenik ima sve petice, a recimo da je počinio vršnjačko nasilje da i da zato ima jedinicu iz vladanja, to što je odličan đak ne može da utiče na to da mu se promeni ocena iz vladanja
Српски језик 
Slovenčina 
