Ko po isteku drugog moratorijuma, zastoja u otplati obaveza prema bankama, ne zatraži od banke neku od posebno ponuđenih opcija automatski pristaje na plan otplate koji mu je banka predložila i dostavila, rekao je u izjavi za Tanjug generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić.
Drugi moratorijum, koji je obuhvatio zastoj u otplati u avgustu i septembru, ističe 30. septembra, a banke će klijentima ponaosob predložiti plan otplate.
„To će dobiti mejlom ili pismom, neka pažljivo pročitaju, i ako postoji bilo kakva nejasnoća neka se jave bankaru da im pojasni. Klijent ima rok od sedam dana da se opredeli za neku od dve alternativne opcije i o tome obavesti banku, a ako to ne učini znači da je prihvatio plan otplate koji je banka predložila“, rekao je on.
Osnovni i opšti model koji banke predlažu je da se kamata nastala u prethodnom periodu raspodeli na ostatak duga čija otplata će biti produžena za period trajanja moratorijuma na otplatu.
[rev_slider alias=“webmarketing“][/rev_slider]
Vasić kaže da su se na kraju prvog moratorijuma, koji je obuhvatio zastoj u otplati u aprilu, maju i junu, ljudi uglavnom opredeljivali da prihvate plan otplate koji je banka ponudila, a da se tek manji broj opredelio za druge dve opcije.
„Za sada nema naznaka za treći moratorijum. Cilj prvog i drugog moratorujuma bio je da se održi tekuća likvidnost i to je postignuto. To vidimo i kroz stabilnost kursa, stabilnost i rast štednje i rast kreditne aktivnosti. Za sada nema indikatora da bi možda mogao da se pojavi i moratorijum tri, ali hajde da sačekamo, ta odluka nije na bankama, one su tu da daju podršku privredi i građanima“, rekao je Tanjugu Vasić.
Pored osnovne ponude postoje i dve dodatne za plaćanje obaveza posle prestanka moratorijum.
Prva alterternativa je da odjednom plate zaostale rate sa kamatom i nastave otplatu prema dosadašnjem planu, dok je druga da plate samo kamatu, a da rok otplate kredita produže za broj rata za koje je važio moratorijum.
„To su alternativne mogućnosti na koje treba svako da reaguje spram svojih finansijskih mogućnosti. Uvek je najbolje da postoje opcije za klijente i svako može da izabere ono što mu najviše odgovara“, kaže Vasić.
Drugi moratorijum koji je trajao dva meseca prihvatilo je 82 odsto građana i 69 odsto preduzeća, a ukupna vrednost zaustavljenih obaveza iznosi skoro milijardu evra.
Pogledaj: Produktna berza: Raste cena kukuruza
Српски језик 
Slovenčina 
