Ministarka pravde Nela Kuburović objasnila je šta će doneti najavljene izmene Krivičnog zakonika (KZ).
Nasilnicima i dilerima droge koji ponove krivično delo za koje su već bili osuđeni, kada se usvoje najavljene izmene Krivičnog zakonika (KZ), sud više neće moći da izrekne kaznu nižu od polovine maksimalno zaprećene, dok će čekati nova kazna – kazna doživotnog zatvora.
Ove izmene kaznene politike u subotu je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a ministarka pravde Nela Kuburović za Tanjug detaljno objašnjava u kom pravcu će se kretati predlog izmena i dopuna KZ, koje sprema radna grupa Ministarstva pravde, na čijem je čelu profesor Zoran Stojanović.
Kuburovićeva kaže da se izmene KZ-a rade zbog blage kaznene politike, jer sudovi za teška krivična dela izriču i uslovne osude, ili kazne na nivou zakonskih minimuma.
Zbog toga će za određena krivična dela biti propisani viši minimum i maksimum kazne, a za najteža krivična dela trebalo bi da budu ukinute mogućnosti za izricanje uslovne osude, primene instituta ublažavanja kazne, kao i uslovnog otpusta.
Jedan od načina za suzbijanje kriminaliteta, prema rečima Kuburovićeve, biće i uvođenje oštrije kaznene politike za povratnike. „Ako jedno lice ponovo izvrši krivično delo za koje je ranije osuđeno, postojaće mogućnost izricanja strožije kazne – tako da ona ne može biti izrečena ispod 50 odsto od propisanog zakonskog maksimuma“, navela je Kuburovićeva.
Ako isto lice, izvrši i treće krivično delo, sud, kako je ukazala ministarka pravde, neće moći da mu izrekne kaznu koja je niža od 70 odsto od propisanog zakonskog maksimuma. To, na primer, znači da ako je neko izvršio krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora do 12 godina i prvi put bude osuđen na pet godina zatvora, pa ponovi krivično delo, drugi put neće moći da bude osuđen na kaznu nižu od šest godina zatvora. U slučaju izvršenja krivičnog dela po treći put, njemu neće moći da se izrekne kazna niža od osam godina i nekoliko meseci zatvora.
Ova kaznena politika odnosiće se na povratnike koji su izvršili krivična dela sa elementnima nasilja, poput nasilja u porodici, nasilničkog ponašanje (na sportskim priredbama), kao i na povratnike u izvršenju krivičnih dela neovlašćene proizdvonje i stavljanje u promet opojnih droga i ubistava.
Prema rečima Kuburovićeve, cilj oštrije kaznene politike je da najveće kriminalce što duže zadrži u zatvoru kako ne bi bili u mogućnosti da ponavljaju krivično delo.
„Takođe, treba da deluje preventivno na moguće učinioce krivičnih dela i da pokaže snažnu odlučnost države da se bori protiv kriminala i da se za najteža krivična dela izriču odgovarajuće kazne zatvora“, naglasila je ministarka pravde.
Kada su u pitanju povratnici za krivično delo ubistvo, Kuburovićeva kaže da će biti uvedena mogućnost izricanja kazne doživotnog zatvora, s obzirom ne to da je prihvaćena inicijativa Fondacije „Tijana Jurić“, koju je potpisima podržalo više od 160.000 građana.
Doživotni zatvor biće nova krivična sankcija u našem pravosudnom sistemu, koja će moći da se izrekne za ubistva dece, za višestruke povratnike, ili za teška krivična dela u sticaju, navela je Kuburovićeva.
[wonderplugin_slider id=75]
Ona je istakla da će ova kazna moći da se izrekne uz poštovanje svih standarda koje propisuje Savet Evrope, kao što je mogućnost preispitiavanja uslovnog otpusta posle 25 godina izdržane kazne.
Kada je u pitanju povećanje propisanih kazni, ona navodi da će one sugurno biti povećane za krivično delo silovanje. „Analizom je ustanovljeno da su sudovi u više od 50 odsto slučajeva za krivično delo silovanje, za koje je zaprećena kazna od tri do 12 godina zatvora, izricali kazne ispod pet godina zatvora. Zbog toga će se povećati zakonski minimum na pet, a maksimum na 15 godina zatvora“, istakla je Kuburovićeva.
Ona je dodala da je kod ovog dela već propisana nemogućnost ublažavanja kazne, koja će ostati na snazi.
Kada su u pitanju ostala krivična dela, Kuburovićeva kaže da KZ i sada propisuje visoke zakonske maksimume kazni, kao i da Srbija spada u zemlje sa oštrijom kaznenim merama kada je u pitanju zakonodavstvo. Međutim, kako je navela, osuđujuće presude pokazale su da sudovi ne izriču maksimalno zaprećene kazne i da je zbog toga izmena krivičnog zakonodavstva jedini način da se izbegne blaga osuđujuća politika u našem pravosuđu.
Ona je napomenula da će radna grupa Ministarstva pravde u narednih mesec dana izaći sa predlogom navedenih mera.
Istovremeno sa izmenama i dopunama KZ, radiće se i na unapređenju krivičnog postupka jer je, kako je ukazala Kuburovićeva, jedna od najvećih zamerki našem pravosuđu njegovo dugo trajanje. „Postoji potreba da se krivični postupak okonča u roku od godinu dana, tako da ćemo pokušati da kroz procesne izmene regulišemo i ovo pitanje“, navela je ministarka pravde i dodala da je u praksi čest problem i nekontinuitet glavnog pretresa (suđenja). Zato je, kako je navela, jedna od intencija da se izmenama Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) obezbedi kontinuitet glavnog pretresa i da se postupak ubrza.
Kao primer za neophodnost ubrzanja postupka, navela da je Tužilaštvo za organizovani kriminal imalo zajednički istražni tim sa jednom zemljom članicom Evorpske unije, i da su u tom postupku bili obezbeđeni isti dokazi i da je bio isti broj okrivljenih. „U toj zemlji je krivični postupak okončan za godinu dana i to pravosnažno, a kod nas optužnica još nije stupila na pravnu snagu“, navela je Kuburovićeva ukazujući da je upravo to razlog što procesna pravila treba da se menjaju i nađe način za ubrzanje pstupaka.
Podsetila je da je prethodnih godina ceo set zakonskih izmena organizacije i rada sudova i tužilaštva išao ka tome da se smanji broj oslobađajućih presuda nakon višegodišnih suđenja. „Cilj je da ako imate odgovarajuće optužnice, one budu završene osuđujućim presudama u razumnom roku“, zaključila je ministarka pravde.
Српски језик 
Slovenčina 
