Svima je nekada teško reći NE. Medjutim ako nam je odbijanje problem koji nas u životu prati to obično znači da su nas naučili da je poslušnost uslov da budemo prihvaćeni. Kasnije to opravdavamo svojom pristojnošću ili čak dobrotom!
Da li je zaista moguće živeti a da ne pružate otpor? Ako ga ne pružite otvoreno sasvim je moguće da ćete se kriti iza pasivnog otpora (depresija), ili ćete prasnuti na sasvim nevažnim sitnicama ili na druge neverbalne načine pokazivati svoje nezadovoljstvo, tako ćete zasigurno „trovati“ odnos sa osobom prema kojoj ste „pristojni ili dobri“.
Nekada smatramo da ćemo svojim NE nekoga povrediti. Ako je NE ono što zaista želimo reći zar nije bolje za obe strane da se to odmah zna, onaj ko kaže NE osetiće olakšanje i neće ga više moriti neizgovoreno, onaj ko ga primi može da počne sa procesom prihvatanja situacije i nekog drugog početka, neće se uzalud nadati nemogućem ishodu.
Govoreći NE, pokazujete i poštovanje i verovanje da osoba kojoj se obraćate ima sposobnost da shvati i prevaziđe trenutnu situaciju. Govoreći NE postavljate ličnu granicu na mesto koje vas čuva od iscrpljivanja i povredjivanja, a drugu osobu od uzaludnog nadanja, ponekad i patnje.
I šta vredi „pristojnost“ u kojoj niste iskreni. Iskrenost zaslužuju svi.
Kratak rez često jeste najbolji.
Српски језик 
Slovenčina 
