Prava lavanda nema prevelike zahteve kada govorimo o kvalitetu zemljišta, uspeva i onom koje je plitko, i siromašno. Hibridna lavanda najbolje prinose daje na dubokim, plodnim zemljištima sa dobrim propusnim režimom.
Uzgoj lavande (Lavandula sp.) nekada je bio vezan samo za primorske i južne krajeve, ali se danas sve više uzgaja i u kontinentalnim predelima, čak i plantažno. Prekrasan ljubičasti cvet i opojan miris prvenstveno će privući pčele, a služi i kao dobra ispaša. Dakle, njen grm će dobro doći u svakoj bašti, jer će povećati bioraznolikost, privući pčele i bumbare, ali i oduševiti vas bojom i mirisom. Istovremeno, lavanda je fitonicidna biljka, koja sprečava pojavu lisnih vaši i mrava.
Naziv lavanda potiče od latinske reči lavare, što znači – kupati se. Eterično ulje lavande služi u proizvodnji parfema, sapuna i drugih kozmetičkih proizvoda. Lavanda je lekovita – eterično ulje ili čaj od lavande umiruju, smanju napetost, glavobolju, ublažava grčeve i pomaže pri zaceljivanju rana. Njeni cvetovi se koriste i u pripremi slatkiša.
Životni vek joj je do 30 godina
Postoji prava lavanda, širokolisna i hibridna. Ovo je višegodišnja biljka koja raste u obliku poluloptastog grma. Njen životni vek može da dostigne i do 30 godina. Koren joj je drvenast, račva se i prodire duboko u zemlju.
Prava lavanda raste u obliku sitnog grma visokog 40-60 cm i obima 80-120 cm. Cvetne grane su jednostavne, duge 20-40 cm, listovi su naspramni, uski, celovitog ruba i sivozelenkasti, a na naličju dlakavi. Cvetovi su plave boje, plod je okrugli orah sa četiri jajaste semenke.
Hibridna lavanda je zbijeni grm visok 80-100 cm, obima više od 150 cm. Cvetne stabljike su razgranate, duge 60 cm do 90 cm, listovi naspramni, zeleni, slabo dlakavi, a cvet kao i kod prave lavande. Hibridna lavanda je sterilna i plodovi nisu upotrebljivi.
Sve vrste lavande karakteriše jak, prepoznatljiv miris, koji potiče od nakupljenog eteričnog ulja.
Razmnožavanje lavande
Seme lavande klijavo je 3-4 godine. Posejano seme klija vrlo dugo, do dva meseca. U početku biljka raste vrlo sporo, ali može poterati cvetnu stabljiku već u prvoj godini. U drugoj godini vegetacija počinje tek kada otopli. Prava lavanda počinje da cveta u junu, a hibridna nešto kasnije. Puni cvat traje 6-8 dana i tada cvetovi sadrže eterično ulje najboljeg kvaliteta. Plod sazreva postepeno tokom avgusta, a sklon je osipanju.
Lavanda voli visoku temperaturu i mnogo sunca i svetlosti tokom cele vegetacije. Pogoduju joj topli tereni, zaklonjeni od vetra. Ipak, biljka u mirovanju podnosi temperature i do -20°C. Ako vegetacija počne rano, hibridnu lavandu može da uništi mraz. Ako tokom cvetanja potraje kišno i hladno vreme, smanji se udeo eteričnog ulja i za 50%. Lavanda odlično podnosi sušu, osim u početnoj fazi rasta.
Lavanda nije zahtevna biljka
Prava lavanda nema prevelikih zahteva kada govorimo o kvalitetu zemljišta, uspeva i na onom plitkom i siromašnom. Hibridna lavanda najbolje prinose daje na dubokim, plodnim zemljištima sa dobrim propusnim režimom. Ni prava ni hibridna lavanda ne podnose nepropusni pseudoglej ni peskovita tla. Sve se sadnice sade u jesen, tokom oktobra. Sadnja u proleće nije preporučljiva, a poslednji rok uspešne sadnje je mart.
Lavanda ne zahteva posebnu negu. Potrebno je biljku orezati krajem maja na visinu 8-10 cm, kako bi se oblikovao gusto zbijen grm. Biljka se ponovo orezuje u drugoj godini na visinu 15 cm do 18 cm. Nakon toga više ne treba oblikovati krošnju.
Možda će Vas zanimati:
I poljoprivrednicima u Srbiji na raspolaganju je pomoć države
Српски језик 
Slovenčina 
